7.III. 2007. године Господње
Не брините што вам често понестају речи, када желите пренети особи коју волите све оно што осећате о њој.
Велике речи су често патетичне и остављају утисак углавном само на оног који их изговара.
Некада је довољан један поступак па да се испева најдивнија песма и исприча најумнија прича.
Али за тај чин потребно је претходно имати срце и у њему радости за људе које волите.
*
Дивно је када неко постоји коме смо ми срећа и да нам то годи.
Зато подајте му пољубац сваки пут кад вас запљусне шамаром, јер љубав никада није заслужна: ње има или не постоји.
*
Не зидајмо своје право на туђим грешкама.
Ту где јесмо најчешће је крив наш кукавичлук.
Бити способан умрети за своју страст, имало се зашта родити, с правом на све што се може постићи.
П.С. Само да није осећаја што нас безнадежно осуђује на нас саме, без утехе, ни излаза.
*
Немој те да сте најбољи тамо где су други бољи; има толико ствари у којима нико није гори од вас, а ви о томе упорно чутите.
Не постоји човек који нема, питање је само шта се има.
Сетите се свега тога када вам завиде баш они на које би сте тако радо били љубоморни, али да ви незнате.
6.III. 2007. године Господње
Ако се у животу само на себе ослањам сигурно нећу страдати; и јуче ће ће ми исто сутра бити поновљено данас, а да представе немам да може бити другачије.
Ако ћу се само ослонити на друге покајаћу се, јер ћу засигурно окајавати њихове грешке, без права да будем помилован.
Но, своје ћу испунити снове тек када се неко ослони само на мене; да ли ћу и њега тада усрећити то ће зависити искључиво од моје добре воље.
Поука: ако желите да сте успешни будите кадри да се други ослањају на вас или ће ваш живот зависити од туђих поступака, као што ће и ослањање само на себе осудити вас на досадан и промашен живот због којег нисте се ни морали рађати.
*
Не очајавате; ваше ће сузе засигурно некога засмејати.
*
Допусти те себи да вам буде горе. Можда ћете тако имати шансу да се нечега сећате, а да није било туђе.
*
Ако сте кренули да се напијете - немој те!
Трезни сте кадри да од себе направите већу будалу!
5.III. 2007. године Господње
У последње време и годишња доба у овој земљи су у складу са политичким приликама.
Да, несклад је крст на коме су разапете моје заблуде.
Када би само имао више воље да зауздам своје добре особине, можда бих имао храбрости за своје страсти, које уопште не познајем, а тако их лако присвајам код других.
*
Ако желите да нисте упропашћени престаните да се не упропашћујете; да је то ваљано не бисте завршили ту где јесте.
Некада је довољна само једна гршка, па да у животу крене све како треба.
*
Знам да ће вас и данас бринути што сте својој деци криви због њихових успеха.
Не нервирајте се, повесна је догма, да после победе савезник постаје беспотребни терет.
*
Будите искрени према себи:вашим непријатељима је више стало до вас, него вама самима.
Они се не мире са оним у вама на шта сте ви пристали из малодушности.
П.С. Боже, како је угодно када се прво лице једнине замени са другим лицем множине.
4.III. 2007. године Господње
Рекао сам прекјуче себи пред спавање:„Од сутра ћеш бити паметнији”.
И природно, јуче су приметили да сам још увек исти.
Већ данас сам од свога завета одустао, уверен да мудро поступам.
Наравно, доследан себи све ћу ово поновити и наредне недеље.
*
Данас ће ме сви који ме љубе подсећати због чега ме све не треба волети; ја ћу им то истом мером узвратити - чисто ради пристојности.
*
Зар сам рођен да би био, било ко?
2.III. 2007. године Господње
Јуче сам срео свог старог познаника. Све време ме је убеђивао како одавде по сваку цену треба отићи - откако се нисмо срели све је чинио како би се овде што снажније укоренио.
Чуо сам се и са својим старим познаником који живи са оне стране баре. Много му је лепше него мени - платио је са свим оним што ће ми пречутати када се видимо следећи пут.
Тако ти је то са животом у овом сивом граду ког су упорно рушили, не сравнавши га никад до краја, и градећи га већ 10 миленијума, неутврдивши га ни данас: у њему су само дођоши староседеоци, већина његових житеља живе свуда сем у њему, а и сви који су отишли, када се у њему врате, носталгични су за оним одакле су дошли.
Јер Србин ужива да због овог града, у овоме граду пати, убеђен да ће моћи наћи овај град у сваком делу света, поготово када му позивни број не почиње са 011.
*
Највећа неправда која се може десити једном Србину: да упркос себи остане Србин.
*
Постоје пет типа Србина:
Србин - Србенда: његов разлог постојања је да рађа друге Србине.
Србин - Потурица: клет му је усуд да се родио тамо где ће да умре и ако се целог живота спремао само то да не уради, а најчешће се јавља међу најпаметнијим Србима.
Србин - Турчин: теран жељом да заборави себе, не тако је ретко је међу Несрбима баш због тога успешан.
Србин - Православац: и у себи самом је мањина, а основни је разлог да претходна три типа у опште постоје.
И Србин који је има нешто од свих претходних по мало: проклет и себи, и другима, па збуњен како да њега то баш снађе, а ни родити се није хтео.
1.III. 2007. године Господње
Поздрав свима који се будите сами; знам како би сте се радо развели од себе. Ако би свет да мењаш:
И мајмуну је смешно имати ујутру себе за љубавника; можда због тога никада му не пада на памет да презире цео свет.
Како је некад довољан туђ додир па да човек у себи осети себе; да то знају они који ће се данас пред судом и званично растати, то би одложили за неко боље сутра.
Но човек се увек почеша тек када га засврби, иначе би и самоме себи изгледао будаласт.
*
O, Боже! Подај ми патњу због које ћу да патим, и све ћу ти грехе опростити!!!
*
мењај себе.
У себи понављам
исти бивајући.
Избачен из утробе,
раку копам;
у часу смрти издубићу је,
само ће мене да прими.
Из Ништавила у Вечност,
Време је превара:
да се неизбежно може избећи.
Да постојим тражио нисам,
и чему Твоја Жртва
када поред Огња даље: бљутавим!
28. II. 2007. године Господње
Прецењујете себе: премало је људи којима је стало до вас, да би вас мрзели. Зато потцените себе: превише сте паметни себи, да не бисте били глупи за друге.
И не заборавите да и треће лице множине осуђује вас са трећим лицем множине, убеђено да је само прво лице једнине у праву.
*
Лако је бити паметан самоме себи, много је теже бити осредан и то поднети, поготово када су тога други свесни.
Још лакше је туђу грешку мудро не пречутити, поготово када се упорно потврђује личним примером.
Али је најлакше је то све у другом и трећем лицу приметити са надом да ће се за то од другог примити хвала, него ли покушати, у тишини, да се не буде себи патетичан.
*
Прихвати себе,
буди неко други;
једино ће те
тако препознати.
И лав је пред
стеном мрав,
још једна пролазна
под Сунцем тренутност.
Упознај себе,
неоткривајући ништа,
одавно си поновљен.
И орао што
небеса пара,
сутра је црву храна!
26. II. 2007. године Господње
Добро јутро Београде!
Време је да се сетиш све што си спавањем хтео заборавити.
Сви који волите себе пустите да и то други учине за вас - можда ће вас мање искварити.
И сви ви који презирете себе замолите друге да вас у томе замене - начиће се већ неко ко ће вас због тога заволети.
Данас је и онако понедаљак, дан због кога нам је пресела недеља.
Зато неочајавајте, увек ће испасти неко ко од вас рђавије ради, без обзира шта да сте започели.
*
Јуче, размишљајући о себи завапио сам: „Боже одустао сам од Тебе; сада Ти не дижи руке од мене, јер шта нам друго преостаје.”
Данас, гледавши оног кога треба да молим закључујем: „Постао сам све што сам хтео да моји непријатељи буду, и то им нисам опростио.”
А сутра ћу о свему томе да чутим знајући: да сам се плашио оних који се нису мене бојали, жудећи да од мене сви стрепе.
Одувек ту није било тајни: живот песника коме су жене порази започиње и завршава се на длановима.
Све остало су патетичне лажи на којим велике истине почивају!
*
Велике истине нуде се малим људима који незнају шта ће с њима.
Није то ништа чудно: ни велики људи не умеју изаћи на крај са малим лажима.
Добро је што је то тако.
То филозофијом чини досадном, свакодневницу прихватљивом.
Иначе би свако све знао жудећи да се убије.
*
Бити уметник, а радостан, исходи на крају патетично стваралаштво.
Бити филозоф, а успешан, на крају се завршава медиокритетством.
Зато ме јако чуди што не постоји скоро ниједан уметник, нити филозоф, који свој живот није проћердао да свет учини срећнијим и бољим.
Да стварно, сујета је најмаштовитији део моје личности; и то ми годи!
25. II. 2007. године Господње
Ујутру када устанеш прво пољуби своју супругу; чим је још са тобом опрашта ти више него што ћеш ти икада себи.
Преко дана за тренутак каткад застани, и поразговарај у мислима пар минута са њом; не брини се, она je засигурно урадила то пре тебе.
И увече када легнеш испричај јој најдивније лажи; живећи са тобом научила је да се од истине неможе утећи.
Можда ћеш онда, пре него што заспиш, најзад схватити зашто дечаци никада не плачу!
*
Брак је као пријатељство – дуже траје када се уме чутати и брже пуца ако се више пречуткује.
Брак је и политици сличан – васпитаваш се да туђе поразе славиш као своје победе.
И брак је све оно што нисте хтели знати, а тражили су да их о томе учите.
Да вас утешим, и ја ванбрачан, то исто од себе подносим.
24. II. 2007. године Господње
Слушао сам данашње вести.
Плаче ми се због судбе најпоштенијег – кука што нема власт, јер му једино то не достаје да би ја постао попут њега; засмејава ме глуп –никако не уме да сиђе са власти иако су га паметни већ одавно научили како се то ради, убедивши га да га једино могу заменити они; док ме плаше жене – хтеле би и туђим синовима бити мајке, поготово ако још никог нису родиле.
Питам се само да ли су исте вести и наши дедови слушали када су тврдоглаво остајали исти попут својих дедова, уверени да је то највећи иметак који предају својим унуцима, од рођења научених да су очеви својим оцима.
*Све што сам сањао да постанем, већ су били други.
Све што сам хтео написати, моглo се код других прочитати.
И када сам први пут љубио, неко други је био љубав.
Теши ме само да као други нисам стигао никада упропастити себе. Први су већ то за мене, ко зна како, урадили.
23. II. 2007. године Господње
Данас ће се неко смејати, неко плакати, можда пљескати или тешити, а неко неће ни знати, ни хтети да са овим претходним буде у било какав додир или у везу доведен.
Такав је живот: сви смо ту јер да будемо други, да смо другде нисмо били кадри.
Само кад бисмо се због тога смејали себи, ради другог заплакали, не бисмо себи пљескали, и другог тешили што нисмо они који знају, хоће да мимо њих пролази све, чак и они сами.
*
Када данас лажете сетите се да су јуче и вас лагали говорећи вам истине.
Нека вам је за утеху, лаж је најискренија истина свих оних што не лажу сами себе.
*
Чудно је да жене највише обожавају мушкарце који су заљубљени у своје неуспехе.
Син, супруг или брат, љубавник, шеф или туђи муж, то им је свеједно, важно им је једино да оног кога они воле, друге жене презиру, и о томе чуте.
*
Не брините, паметни вам завиде што нису глупљи од вас.
15. II. 2007. године Господње
Добро јутро свима који сте кренули на спавање, и не брините се за нас који се тек сада будимо: већ ћемо наћи начина да за вас преко дана будемо будни.
Ма колико будемо покушавали да смо у праву, а увек је неко плаћен да за нас то буде, стално ћемо бити неспособни да погрешимо, упорни у исправљању оног што се није дало никада искривити.
Ни ваше нам спавање неће помоћи да у томе одустанемо.
Зато пријатно вам спавањe, свима вама који сте сада ушли у кревет, надам се да ће те пожелети да и за нас преко дана грешите.
*
Данас се једна жена пожалила мушкарцу да је имала много љубавника, али да је још није нико учинио да се осећа целим својим бићем женом, са великим Ж.
Мушкарац јој истога часа позва код себе, нудећи јој да му од сутра ујутру сваки дан чисти тањире и пегла кошуље.
Жена се згранула губећи даха, и мушкарац повера да је искрена. Сутра се неће видети, тражећи и један, и други, другог у другоме.
12. II. 2007. године Господње
Неко је јутрос опсовао, јер је устао да би радио за неког.
Неко је такође у исти час то исто урадио, сетио се својим устајањем коме све даје хлеб.
А неко је све то чуо и пријавио их Богу, да самога себе не би тужио Њему, јер ко они неспособан да је.
И све ће се то исто сутра поновити – од тога нам спаса нема!!!
*
Мртви се не буне, они на (са) уснама живих мудро чуте; то ниједном живом још дато није.
То знају и све кукавице овога света па ипак дан започињу, и на спавање крећу са стихом у срцу: „Сутра ћу, јер је тако боље“.
Ех, да ми је бити глуп, кад мудрујем, па да научим чутати – ваљда ће ме неко тад чути.
