Сурови

1.III. 2007. године Господње

Поздрав свима који се будите сами; знам како би сте се радо развели од себе.
И мајмуну је смешно имати ујутру себе за љубавника; можда због тога никада му не пада на памет да презире цео свет.
Како је некад довољан туђ додир па да човек у себи осети себе; да то знају они који ће се данас пред судом и званично растати, то би одложили за неко боље сутра.
Но човек се увек почеша тек када га засврби, иначе би и самоме себи изгледао будаласт.

                                             *

O, Боже! Подај ми патњу због које ћу да патим, и све ћу ти грехе опростити!!!

                                             *

Ако би свет да мењаш:
мењај себе.
У себи понављам
исти бивајући. 

Избачен из утробе,
раку копам;
у часу смрти издубићу је,
само ће мене да прими. 

Из Ништавила у Вечност,
Време је превара:
да се неизбежно може избећи. 

Да постојим тражио нисам,
и чему Твоја  Жртва
када поред Огња даље: бљутавим!