1.X. 2007. године Господње
Imajte uvek više poverenja u sebe, nego što drugi imaju u vas.
Inače, kako bi ste spoznali svoje nemoći ako niste u stanju preceniti se.
Jedna od najgorih stvari, što vam se može desiti u životu, jeste, da vaše ponašanje bude opravdanje za kukavičluk i malodušnost vama dragih osoba.
Zato „zagrizite metak”, da vam se ne bi uhlebio u vama.
*
Ne zavaravajte se da ste u stanju sebi oprostiti, što niste ono, što ste sanjali da jeste.
A dovoljno je da ste bili kadri slušati tuđe savete i odlučivati u prvom licu jednine, pa da vam san ne bude samo san, i život nije sve ono, bez čega i koga se može.
*
Ne treba mi samica.
Dovoljne su mi moje kosti i meso.
28.IX. 2007. године Господње
Da bi neki narod u povesti bio neko bez koga se ne može pisati istorija, mora u sebi gajiti osećaj uzvišenosti i izabranosti, u odnosu na druge narode.
Po tom pitanju smo mi, Srbi kao narod, veoma čudni.
Niti smo neko ko živi da bi sobom oblikovao druge, niti se mirimo da smo po obrascu nekog drugog - starozavetni smo narod koji ni juče ne pamti.
Zato se ne trebi ni bojati, da ćemo ulaskom u Evropsku uniju, postati kao i oni.
Neće se ni oni posrbiti.
Sve će i dalje biti isto: Srbin će i dalje biti Srbin, u inat Srbinu, baš kada se najmanje oseti Srbinom!
*
Blagosloveni su oni koji mogu pljuvati po drugome, ubedjeni da ne pljuju po sebi.
Ne zato što im i njihove mržnje ne mogu nauditi, već što popljuvanom navodnjavaju vrline.
*
Budala, samo budali, nije budala!
27.IX. 2007. године Господње
Dovoljno je da pogledate u svoju ličnu kartu,
pa da vas budala opet spopadne.
*
Ako ga ne podnosite,
u sebi ga ne nosite.
*
Ko ste?
Ni vi ne znate;
a taman li će drugi znati.
Ostavite Bogu da se sa tim nosi;
ako je Bog Bog,
i bez vas će s’ vama na kraj izaći!
26.IX. 2007. године Господње
Kada bi znao onoliko koliko ne verujem, i verovao onoliko koliko neznam, možda ne bi bljutavom bio bljutav.
Voleti sebe kao što se voli bližnji, muka je posle svakog dodira sa samim sobom.
Da li onda mogu zaboraviti sebi: sve ono što sam oprostio drugome?
*
To što jesam, voleo bi da juče bio nisam, da sutra to neću biti.
No, danas, ponovljeno sutra što se juče zbilo, jedino danas što danas danas mi je.
Kamo pobeći, a da se u novu bežaniju ne pobegne, samome ja, ja ne bude!
*
Zablude su istine, koje još nije opovrgao niko.
25.IX. 2007. године Господње
Između nas i njih je provalija.
Oni vladaju.
Koja strana to želi prenebegnuti povest je surovo kažnjava.
Dobro je da su sa druge strane.
Dokle su, što dalje od nas, dotle će njihove mržnje ostati samo njihove.
Svi koji misle drugačije, već su, ko zna kako, prešli na njihovu stranu.
*
Mnogi koji su otišli od nas, jer im nismo oprostili što su uspešniji, dočekali su, da tamo gde su stigli, ne prašta im se neuspeh.
To nas boli više nego njih.
Ne zato što nam je neugodno biti u pravu, kada je u pitanju procena nečijih kvaliteta, već zato što znamo da tek mi nemamo šta tražiti van svoje sredine, u kojoj su jedino: goriji od nas bolji.
*
Tamo gde nema života, tu su reči da ga izmisle!
21.IX. 2007. године Господње
Na današnji dan u jednom malom mestu, (Lavor), na jugu Francuske, gde protiče reka Agu, pre dvesta osamdeset i šest godina, ništa se nije desilo vredno što bi bilo ikada ispričano ili zapisano.
To ne znači da se neće nekome negde nešto vredno desiti sutra, što neće biti samo puki istorijski podatak koji skuplja arhivsku prašinu, bez koga bi, i da se nije desilo, sve bilo isto.
Da li ćemo u životu biti kao brza hrana koja protrći kroz crevo, ipak katkad zavisi i od nas samih.
Dovoljno je za početak setiti se da posle smrti popravnog nema.
*
Svaki put kada počnemo pljuvati po političarima setimo se, da za razliku od nas, oni su uspeli sebe da prodaju i od toga da lepo žive.
Bolje bi bilo, i za njih, i za nas, da ih uvek hvalimo, ubeđujući ih da su sve ono što bismo voleli da smo mi sami.
Možda će nam tada poverovati, te početi po našim hvalama da žive, kada već mi nismo u stanju da imamo sve one vrline, zbog koji smo besni, kada ih nemaju oni.
*
U pravu je jer je jači; da li pesnicama ili rečima, to je već stvar forme, a ne suštine.
20.IX. 2007. године Господње
Godi nam bog: čiju nemoć osećamo!
*
Ne postoji reč zbog koje bi umro, živeo punim plučima.
Samo puko otaljavanje fiziologije, statistike radi, dok se ne postane arhivski podatak.
*
Najdivniji dar, koji možemo podariti nama dragoj osobi, jesmo mi sami.
Međutim, vreme često prethodnu rečenicu svede na običnu sentimentalnu patetiku.
Ne zato što je neko bio kriv, već što se niko nije potrudio da to bude.
Zaboravljamo da na svet dolazimo sa bukom, a napuštamo ga u tišini.
19. IX. 2007. године Господње
Kad se seljak ocipeli smrad gospodskih nogu dopire daleko.
*
Glupo je da mudrost bude obavezna za nemudre.
Njima je dovoljna glupost da su mudri.
Zbog toga su za čovečanstvo bili najdestruktivni oni pokreti koji su od svakoga čoveka zahtevali da bude bolji nego što jeste.
Mudrost nije nikada bila tekovina celoga ljudskoga roda, već samo namerna apokalipsa pojedinca, kome je život kazna koja nema alternativu.
*
Ne tražite od svojih neprijatelja da su pametniji od vas.
Njihovi gnevi nisu plod smišljene pakosti, već samo stihijski postupci, čiji će koreni ostati im tajnu koju nikada nisu ni pokušali odgonetnuti.
Biti predmet nečije mržnje je blagoslov kojim je retko ko obdaren.
18. IX. 2007. године Господње
Istina nije istina, sve dok nije lična.
*
Čudno, kako starimo sve razumnije nam izgleda da smo u tuđim očima ono, što u sebi preziremo, kada su u pitanju drugi.
Možda zato, što smo sve manje kadri da budemo dostojni nečije mržnje.
*
Varamo se da će nas zaoibići ono što nas nije zaobišlo; retki su oni kojima život nije ponavljanje jedne te iste greške.
Ni opšte istine o ljudskome rodu neće nam pomoći da sebe ubedimo, da lične laži nisu naše jedine istine.
Prošlost je neumoljiva: nikada se ne vraća prisiljavajući nas da je iznova iživimo.
13.IX. 2007. године Господње
U Srbiji očevi bi da vladaju, ali da ne donose odluke; majke bi da donose odluke, no da ne vladaju.
Njihova deca bi, i da vladaju, i da donose odluke.
Dedama i babama samo preostaje ubedjenje da nikada nisu bili unuci, deca svojoj deci.
10.IX. 2007. године Господње
Smrt je laž bez koje je istina samo ne proverena vest.
*
Potreban nam je rat.
Ne zato što je bolji od mira, već da bi nakon njega, bar neko vreme, bili u stanju da u miru uživamo u miru.
*
Ko je lav najbolje zna mrav kada se oseti mravom.
U malodušnošću potlačenih leži najjaća obest moćnih, i nad tim ne treba kukati, da ne bi giljotine i gulazi obesmislili svaku suzu odbačenog i neutešenog.
Svaki život je i onako konačan, te svako odustajanje od onoga od čega se odustalo, pomaže da se budućnost ne doživi kao kazna.
Samo kada bi to bila istina dok se stoji pred lavom, mrav ne bi ni trebao boga - da celom svetu bude vrag; - dovoljno bi bilo da za lava ne postoji, pa da se najzad ne oseti mravom.
3.IX. 2007. године Господње
Ono sam:što je opstati dopustilo vreme.
*
Ne zaboravi da među Oni je i tvoje Ja, a da je Ti, jedino Ja koje potvrđeno da postoji u jednini.
A to što u meni jesi, da li si Ti, ili si i Ti Ja, ili si neko treći koji nikome ne pripada, izmicajući svakome licu jednine i množine.
Neznam, niti ću znati, ali te ni Smrt neće poreći!
*
Životinje od rođenja uče svoje potomke kako mogu što pre opstati sami.
U Srbiji roditelji se baš toga najviše plaše: da nisu više deca svojoj deci.
Ne zato što odbijaju izaći iz puberteta, već što se u njega neće nikada vratiti.
A to boli: izgubiti sve izgovore da izgovor ne bude razlog životu!
24. VIII. 2007. године Господње
Ništa nam više nije sveto.
Ne umemo više ni mrzeti.
I Đavo je od nas digao ruke.
Ostaje nam jedino sačekati da postanemo crvima hrana.
P.S. A šta kada nas i oni ispovrate gde ćemo sa tada denuti; iz materinske p...e se još se niko nije vraćao nazad na Zemlju.
*
Da nije laži o čemu bismo razgovarali.
Tišina u srcu se ne da očutati.
Sva ta raznolika buka oko nas ustvari je ponavljanje jednoga te istog tona: „Ja, ... ja, ... i samo ja, a da j od ja upoznao nisam.
Eh, da nam je progovoriti na tuđim usnama, možda bi i čuli katkad sebe, sebe otkrili sebi!
*
Mnogi od nas obožavaju Boga sve dok nije Bog; dobri su pošto im nije data prilika da budu zli; i srećni su jer više nemaju ni hrabrosti ni srca za nesreću.
A to što smo još živi to je samo posledica toga što je vreme subjektivno i relativno - za žive smo odavno mrtvi!
21.VIII. 2007. године Господње
To što si nevin
ne oslobođate krivice što nisi kriv!
*
Neki put samo dragi Bog može me voleti.
To ne znači da drugi trebaju odustati od toga da mi se gade.
*
Najveći protivnik SAD-a je SAD.
To ne povlači sa sobom da moje Ja meni nije najljuči neprijatelj.
No, i ako Amerika pored svih svojih umova ne može da izađe na kraj sa Amerikom, kako li ću tek ja proći sa svojim Ja.
Sujeta se mnogima obila o glavu, ali baš što na moju da se svali tuđa gordost, kad nisam sposoban ni za sujetu.
Da li zato kad ne bi bio Amerika, ne bi ni osećao da u tuđim očima postojim.
10.VIII. 2007. године Господње
Žene nisu bića sa druge planete; to ih muškarci opterećeni sobom prave Marsovcima.
*
Ne tražite od žene da vas razume, da vas ne bi prestala voleti.
Dovoljno je da ne pamti više nego što vi zaboravljate, pa da vašem braku ništa ne fali.
*
Nije neka mudrost biti u pravu, već da zbog toga drugi ne bude kriv.
