9. VIII. 2007. године Господње
Možeš na silu nekome nešto oteti, dati mu nikada.
Zato su se i revolucije dizale: ne zato što su vladari bili tirani, već što su hteli da otimačinu preoblikuju i preimenuju u milost.
Bili su u zabludi.
Ljudi ne očekuju da im se vlast sviđa, već samo da poštuje samu sebe - da dosledno sprovodi zakone i uredbe koje je donela polazeći od svojih koristoljubivih interesa, jer svi se mi, i grozimo i plašimo, kada država sebi sama upada u usta.
*
Sve što ste hteli znati o sebi, a ne znate pitajte druge.
Sve što vam budu kazali da ste, poverujte samo u ono što vam ne budu rekli da jeste.
To je zato što mi pričajući o drugome ispovedavamo sebe, izostavljajući ono što je neko drugi, a što bi smo hteli biti, intimno ubeđeni da samo to nekako nikako ne uspevamo postići.
Zato nas i tuđe mane tako jako bole.
*
Teško je voleti druge kada upoznamo sebe i ne mrzeti sopstvo kada nam je sve što drugo strano.
Razapeti smo između znanja koje gordi i nesaznavanja što nas primitivizuje.
Ostaje nam jedino sačekati smrt: da nam osmisli život i obesmisli posmrtnost.
27. VII. 2007. године Господње
Žene!
I andjelima ste oproštajni greh!
*
Ako hoćeš biti bogat moraš:
a) imati ideju kako ćeš postati bogat;
b) biti uveren da tu ideju možeš sprovesti jedino ti;
c) verovati da bez obzira na sve tvoje neuspehe baš tebe Bog izabrao da si bogat;
d) i biti sposoban spavati samo dva do četiri sata dnevno.
Ako hoćeš da si bogat ne smeš:
a) raditi za drugoga;
b) želeti biti neko drugi;
c) zaboraviti drugome što si sebi oprostio;
d) i zaradjivati za život radeći fizički posao.
A ako na kraju sve to znaš i nisi bogat, nikada to nećeš postati; bolje budi ono što od tebe traže drugi!
*
Postoje hiljade puteva i na desetine ciljeva; niti isti put istim ciljevima vodi, niti različiti putevi na različita mesta dovode.
Računaju se samo pristigli; ostali: na putu su, ili su zalutali.
25. VII. 2007. године Господње
Eh, ti Srbi!
Uvek ih nešto svrbi:
baš tamo gde se češaju drugi!
*
To što mi je dobro ne znači da zbog toga neće drugome presesti.
Nekako, na ovim prostorima uvek se najsladje lumpuje na tudj račun.
Ako ne sada i ovde, a kada će?
Neka se za bolje sutra brinu oni koji će biti sutra, kada bi da su bolji, meni i ovo prosečno odgovara danas - samo da je odmah, i da neznam da je moglo biti bolje.
Zato pamet u glavu: kada ti je dobro nek ti dobro bude, a ako će zbog toga trnuti drugome zubi neka se sam sa time izbori!
P.S. Nekako mi samo jedno nije jasno: zašto baš meni da svi ispadnu zubi, a da slatko okusio nisam.
*
Nije mi laž, što je laž, smučila život, već to što ipak nije bila puka fraza.
To najbolje znaju sve one žene koje obljubio nisam, a sa njima, u njima sam se budi ne dodaknut bivajući.
24. VII. 2007. године Господње
Istina koja ne zaboli zabole će još više kada postane laž koja nema alternativu.
*
Singidunum kojeg obožavam susrećem u knjigama; čim sklopim korice Sivigrad briše tragove Beograda.
Volim ovaj grad jer u Srbiji ne postoji nijedan grad koji bi mu bio zamena u bilo čemu.
Svi koji su hteli i mogli pobeći od njega otišli su noseći ga u sebi, svi oni koji su ostali najčešće nisu se ni uselili u njemu - i posle trećeg, četvrtog kolena Beogradjani su žitelji onih mesta iz kojih su njihovi preci prispeli u Beograd.
Zato se ne selim iz njega: nisam hrabar da podnesem odlazak koji ništa ne menja, niti da tudje Crnograde svojim prisustvom beligradim.
*
Tvoj smeh
Tvoj smeh je zarazan
ja mu se predajem
Tvoj pogled je hladan
ja mu se odajem
Drugu dodirujem
dodirujem Tebe
drugoj sebe dajem
dajem Tebi sebe
Tvoj smeh je zarazan
drugu dodirujem
Tvoj pogled je hladan
drugoj sebe dajem
ja joj se predajem
Tebi sav odajem.
23.VII. 2007. године Господње
Sinoć smo zaspali ubedjeni da „od sutra ću ...” biti naša java.
Danas ćemo slično mantri ponavljati „još samo ovo, pa ću početi ...”
A večeras ćemo bar biti toliko hrabri da neće mo zaspati uveravajući sebe da možemo biti bolji nego što smo bili juče.
P.S To nas ne oslobodja odgovornosti da od drugih ne zahtevamo da danas budu kao što ćemo mi biti „sutra”.
*
Ne ljubim ja Tebe.
Ja samo volim da volim Tebe.
*
Kao po pravilu pametni, kada su mladi, puni su opravdane srdžbe i razumljivog besa, jer uvek se nadje neki kreten koji svojim mediokritetstvom, kukavičlukom i zavišću „zabiberuje im čorbu”.
No, još češće ti isti pametni, kada ostare, uzimaju za mudrost da su nekome kreteni.
To je od pamtiveka tako.
Za ovo postoji samo dva leka : Bog i Smrt.
A Bog je sve, samo ne prisutan u našim životima.
21.VII. 2007. године Господње
Ko traži Boga prvo ga pronadje djavo.
Zašto je to tako?
To samo Bog zna!
*
Ljubav započinjemo jer smo u stanju da zbog drugoga zabudalimo, a završavamo ubedjeni da je on(a) bitanga svih naših problema.
Tada samo strah da ujutru samome sebi ne bi bili ljubavnici drži nas još skupa - sopstveni žig nedodirnosti začas se zapazi u tudjem oku.
*
Velike reči
Velike reči bez Tvoga dodira
samo su igra slučajnih slova
da se po listu nešto išara,
opravda čama u srcu što spava.
Sve što je bilo, što će mi biti,
gorke jave i opojni snovi,
svi stihovi sa sobom susreti,
sve su mi to očaja plodovi.
Jer u radosti Tvog smeha nema,
u nasladama miris Tvog tela,
niti strasti, nemir u grudima;
samo jalova stalna potreba
da sam drugi, u drugome da sam ja,
avet da mi je: vino i hleba!!!
20. VII. 2007. године Господње
Najviše se plašim istine, ne zato što boli, već što nema alternative.
*
Dobro jutro svima koji se ljute što je ovaj julski dan vreo.
I ja sam sa vama.
Svako pristajanje na stvarnost stvarnost čini nestvarnom.
*
Laž je da čovek može biti usamljen.
To ga samo demoni u njemu ubedjuju da je suvišan.
Neko u to poveruje, pa su mu svi ljudi ono što bi hteo biti, a što samome sebi samo nije, drugi je na to ubedjivanje ravnodušan, pa umire na rate pre nego što konačno odapne, a treći otera svoje avete u tri lepe, pa drugima postane veći demon od utvara što nosi u sebi.
P.S. Četvrtog nema - nije imao hrabrosti roditi se.
19. VII. 2007. године Господње
Pristao sam na sve ono što nisam mogao izbeći, nazivajući to slobodom.
Strah je moja uteha i uporište svih mojih istina.
Samo kada bi znao od čega i koga se ja to bojim?
*
Prošla su stara dobra vremena u kojma je umetnik imao svoga policajca ili cenzora.
Sada smo prepušteni sami sebi, da same sebe proganjamo.
Samo kada bi imalo šta učutati, koga ugušiti!
*
Svaka reć moja
Svaka reć moja, dodir pogled,
dah koji gubim, nemir mi čutnje,
svaka pesma moja, ispovedanje,
misao mudra klovna mi ugled;
sve sam to ja : vika, buka za Tobom,
da se u Tebi osetim sobom,
u utrobi razapet Ti budem,
u krv i meso Tvoje uteknem.
18. VII. 2007. године Господње
Ne menjajte sebe.
Ne menjajte druge.
Za početak zastanite, udahnite i upoznajte sebe.
*
Vi živite ono što živite.
Ono što mislite da živite to neko drugi živi za sebe.
Da bih ste živeli ono što bih ste hteli živeti imajte one osobine zbog kojih drugima zavidite to što ste ubeđeni da jesu.
*
Budućnost je laž na kojima se zasnivaju sve istine sadašnjosti.
Zato smo osuđeni da ponavljamo jučerašnji dan u kome povratka nema.
17. VII. 2007. године Господње
Ne dozvolite da to što ste u pravu čini vas nesrećnim.
Često nam se sreća osmehnula baš zato što smo bili kadri da budemo u zabludi.
P.S. Zar mislite da je postojao neko koje bio u stanju da zavoli vas, a da nije bio i pomalo zaveden.
*
Tamo gde zavlada ljudsko pravo Božja pravda postaje suvišna.
Na tome se zasniva snaga i moć uspešne države i tuga njenih žitelja.
*
Mudrost je mudra težeći da bude savršena.
Život ispadne uvek ipak nekako nedovršen, baš kada imamo savršena rešenja za sve naše probleme.
Kako to lepo zvuči, a još lakše zaboravlja kada smo glupi.
18.IV. 2007. године Господње
Sada znamo da je novinar koji piše i istinu - pokušali su da ga ubiju.
*
Kod nas se bolje živi nego li na Zapadu.
Samo da još među nama ima onih koji nisu nikada doživeli građanski rat.
*
Kako godine prolaze sve više zaboravljam ko sam bio i šta sam radio juče.
To ne znači da mi se neće sutra ponoviti opet danas.
13.IV. 2007. године Господње
Mrav da bi se osetio mravom ne treba mu lav; dovoljan mu je i drugi mrav.
*
Obraćaju vam se sve češće sa velikim Vi.
Podsećaju vas da više niste mladi.
Vređa vas, jer ste svesniji da vam se sve manje praštaju vaše laži dok se očekuje da tuđe živite kao svoje istine.
Budi te dostojni toga.
U protivnom opet će vas zivkati sa malim ti, koje će da vređa, jer i te kako zaboli svako vraćanje unazad.
*
Dobro vam je - od snova ste odustali.
Ništa strašno.
Da biste ih ostvarili za to je potrebna strast i hrabrost.
A to nijedna banka od vas neće zatražiti; njima je potreban samo vaš potpis.
P.S. Ne ljuti te se zbog to ga.
Duša vam je i ovako bilo skoro uvek na teretu.
12.IV. 2007. године Господње
Živimo kao da smrti nema, no ona vreba i kad-tad nas dočeka; pa ipak, ne užasava me što ću umreti, od besmrtnosti sam predstrašen.
Neću valjda večno biti osuđen na sebe bez prava na pomilovanje.
*
Ne tražite od žena da vas razumeju, one žive da bi vas spasile.
Od Eve su to naučile.
Muškarcu samo preostaje, slično Adamu, da ih u to me isprati.
Za razliku od Boga, njemu nikada nije data prilika da ne poveruje u ženu - uvek mu je bila i biće pred očima.
*
Nekada je bila Srbija podeljena na republikance i monarhiste, komuniste i demokrate, naprednjake i tradicionaliste, na Grobare i Cigane.
Danas nije podeljena.
Ne postoji ništa više vredno zbog čega bi se delila.
5.IV. 2007. године Господње
Srpski političari već dva veka ubeđuju svoj narod u neophodnost promena i preustrojstva srpskog društva radi boljeg sutra.
Ali samo pod uslovom da to njih mimoiđe; jer oni već žive u boljem danas.
*
Stabilnost neke države ogleda se u njenom odnosu prema institucijama koji čuvaju njeno pamčenje.
Po tome kako iznutra i spolja izgledaju biblioteke, arhivi i muzeji u Srbiji, Srbi su ubeđeni da njima još vladaju Turci i Nemci, te pamtiti ne žele - to prepuštaju da drugi urade za njih, jer ko još želi da ga neko podseča da je neslobodan.
*
Ako hoćete da ste najvaljaniji roditelj postanite sve ono što biste hteli da su vaša deca, a nisu.
No, ako ste to pokušali i niste uspeli u tome ne očajavajte.
Deca roditeljima ne zaboravljaju, niti praštaju samo one greške i neuspehe koji nisu učinjeni.
4.IV. 2007. године Господње
Na današnji dan jedan je narod sudio jednome čoveku, jer je bio ubeđen da će se tako spasiti i pred Carem, i pred Bogom.
Car je taj narod posle par godina proterao iz njegove države i raselio po celom svetu, a vekovima mnoge su nacije taj isti narod optuživali da je Bogoubica.
Tako je suđenje tom čoveku, za ovaj narod, postala njegova sudbina iako je baš to hteo izbeći.
Nije loše setiti se ovoga svaki put kada pomislimo da se može živeti i biti epizodan, jer ako smo digli ruke od sebe ne znači da je to isto za nas učinio Bog.
*
Ne živi se zbog ideja i za ideale, nego radi drugoga u svim licima jednine i množine, jer ljubav nije najvredniji smisao i krajni cilj u životu, već ona, onaj, koji se voli.
*
Klonite se spasilaca.
Spašavajući vas štite sebe od tog spasa.
