Сурови

22.VII.2009. лета Господњег

Теби

Ти спокој чекаш,
но, у љубави правде нема,
с ким у миру проживети можеш,
без њега се и могло;
како тело што у самоћи дрхти
бити може разумно!

О, љубљена жено,
и лед ватра отопи,
но вода је згаси;
само да те неокаменим
од мене не тражи,
одвише си жива,
да бих мртав био!

*

Хтела је ...

Хтела је да небо буде плаво ливада зелена,
да дању буде Сунце, а ноћу звезде;
ја сам певао да то још очи моје нису виделе,
и да чути о свему што бих хтео да чујем.

Не знам да ли је због тога плакала,
стрепео сам и жудео да јесте,
молио Бога да ме се опет сети,
и проналазио по соби
мирис њеног тела месецима стар.

Сада,
ударам главом о знојави зид,
никако зид да схвати зашто сам жив,
идем ђаволу душу да продам,
ни да платим не жели ме,
а само је,
хтела да небо буде плаво ливада зелена,
да дању буде Сунце, а ноћу звезде ...

Да сам,
шта ове три тачке значи знао,
на срцу би ми сањала сада!

*

Зашто Бога нема, тамо где га тражимо, нити нам треба кад нам се јави?
(Из драме„ Кад су богови умрли, а Бог се није вратио” - Сурови)

21.VII.2009. лета Господњег

Ја њему требам, теби не требам. Он јесте первезан, ја знам да ме вара, али се он мени враћа, без мене не уме. Требам му као што детету треба мајка. Све што њему треба, ја му могу дати и пружити, баш због тога што није као ти. Теби ја не требам. Ти не волиш мене, ти волиш да волиш мене; ја сам ти потребна да бих ти патио; или како ти волиш рећи:„ да у себи себе спознаш”.  Ту нигде нема мене. Мене ти ни не познајеш – која је моја омиљена песма, какве ципелице волим да носим и слично. Убеђена сам да на тај начин о мени никад ниси размишљао. А да не причам, да никад ниси био способан, да када си самном, осетиш шта ја осећам. Чак и према теби. Верујми било је тренутака када сам ишла ка теби да ти се дам, на најбестиднији начин, када сам о томе и сањала. И како се то завршавало: твојим мудровањем и пристојним дружењем. Пристојност! Мили мој, нема веће увреде за жену него да се с њом буде пристојан. Ја сам пре свега жена! И то хоћу осетити целим својим бићем. Да будем додирнута, сва испуњена! Не требају ми јалова мудровања већ страсти због којих ћу излудети!Имај ме прво, сву ме освојио, па онда самном  у песми љубав води!
(Из представе„ Кад су богови умрли, а бог се није вратио” - Сурови)

*

Боже, нека заболи,
не дозволи да разуман јесам,
радије ћу да поједем себе,
паразит самоме себи да сам,
него мудар попут леша,
у тишини спокојан бити.

*

Жено!
Пакао си ми,
преко којег до раја долазим.

*

Из дубине душе,
заваљен у блато,
извиру сећања:
мажени дечак,
на женским грудима
у потрази за мајком.
Твоје су га руке миловале.
 

19.VII.2009. лета Господњег

Посвећено једној музи,
која ме опет из мртвих подигла!

Болујем.
Хвала Богу опет сам жив!

*

Неухватљива је

Када ходи,
дах ми застајкује,
када прича,
тутњи у ушима срце,
у њеним очима
слобода је моја,
у мени је она,
неухватљива је.

Она је храбра,
и кад' је тужна плаче,
мушкарце воли
и презире жене,
она је насмејана
и бол не крије,
спашава свет
и бежи од себе.

И кад' спавам
у срцу ми будна,
сва моја мудрост
лудост ми тада,
када је не видим,
ја сам слеп за сваког,
када је не чујем,
ја не чујем никог.

Она је лепа
како ниједна није,
многи од ње радост просе,
она је жена
од крви и меса,
да додирује додирнута
обожава да је.

Па, ипак чутим,
да је не повредим
стално се бојим,
и мисли ми дивљају
у грудима вриште,
 да је,
варам са собом
то одавно  зна,
па, ипак чути,
у осмеху,
са сузом сва!

*

Бол

Бол, мира ми не даје,
срце јој откључати не знам,
радост њен да јесам.

А бићу:

Веран мачор, џукела умиљата,
свиња уредна пристојан мајмун,
лав праведан суптилан слон,
благодарна змија кукавица храбра,
ма, и са Богом бит' ћу на ти,
само да сам јој осмех,
мисао луда!

И:

Стићи ћу метак намењен другом,
избројати стопалом пут до Сунца,
у морским планинама пронаћи себе,
убедити песнике да је немир свима,
само да јој у срцу право славан будем!

Па, ипак:

Бол ми још не даје мира,
што ће због мене бити тужна,
међу свим женама у песми једина!

*

Горда песма

Идем ногама туђим,
гледам очима страним,
чујем као да сам глув,
себи самом због себе сам гост;
и нека благодаран јесам,
међ' милијардама једини жив.

Са ђукцима жеђ у бари гасим,
са пацовима глад на стрвини ситим,
и ништа ме не може убити!

О, Боже, да мудраци знају,
како се осећам сад,
сви бих своју одбацили сујету,
горди би били као што сам ја!

17.III.2009. лета Господњег

Ajde, kaži pederima da su pederi!
Odmah će te proglasiti pederom,
jer si im rekao da su: pederi!

*

Pravde!
Pravde!
Ali moje pravde!
Kad boli nepravda samo prvo lice jednine postoji.
Bog zbog toga može samo da slegne pomirljivo ramena:
ni on nije savršen.
Ako zbog ničega drugoga, onda zbog toga što su ljudi - ljudi!

*

Od kako znam za sebe govore mi da ako hoću da mi bude bolje moram da se menjam.
Nema problema.
Ali može li samo neko pre toga reći:
a ko sam ja sada?

*

Ljubi bližnjega svoga kao što ljubiš sebe.
Eto ti razlog što se ljudi mrze!

21.I.2009. лета Господњег

Nismo mi na njih kivni što su oni nepravedni,
već što nam nije dato:
da se za njihovu poziciju izborimo;
o tome možemo samo sanjati!

*

Ne tražim od ljude na vlasti da me vole;
dovoljno je da me zaborave.

*

Ljudi dolaze i odlaze u našim životima;
i mi dalje ostajemo: stranci sebi samima.

*

Ljubav se gubi,
il' je ni bilo nije;
samo strah da se ne bude sam,
u noći nedirnut avetima daan.

Osmeh nam srca zatvara,
muk je razgovor najiskreniji,
i dalje ne odustajemo:
izgovor je razlog da se živi.

Sve naše priče,
ponovljene katastrofe,
već danas za svim žalimo,
što nam sutra stiže.

Ljubav se gubi,
il' je ni bilo nije;
samo strah da se ne bude sam,
u noći nedirnut avetima daan,
opstaje.

20.I.2009. лета Господњег

Ljudi volite se!
Ljubav je jedina prevara,
gde prevareni dobija!

*

Žena!
Nerazjašljiva tajna;
prvi i poslednji mit u istoriji.
Samo za muškarca.

*

Ljubav!
Prelepa reč koju svakodnevnica,
začas spere.

*

Žena bi da je u pravu,
ali da muškarac odluči.

*

Mi ne verujemo u bajke.
Odrasli smo ljudi.
Mi samo verujemo u tuđe laži,
koje smo prisvojili.
Nisu bolje prošle ni naše laži,
kad su u pitanju drugi.

15.I.2009. лета Господњег

Još nisam upoznao mrava koji je uživao u životu,
niti cvrčka koji je umro odbačen od gladi.
Možda su zato bajke,
bajke.

*

Oni bi da menjaju sve,
da ne promene ništa;
oni bi da menjaju svakog,
da ne promene sebe.

Oni već danas,
u naše bolje sutra,
žive!

*

Siromašni imaju potrebe,
a bogati strasti.
Na tome se zasniva
pravda života.

*

Da bi postali ono što bi ste hteli da jeste,
budite makar ono što mislite da ste!

14.I.2009. лета Господњег

Kad bi svi lagali kao muški polni organ,
ceo svet bio govorio istinu.

*

Sve svoje laži sakrićemo u istine,
da bi smo slagali sebe;
drugi, ni sebi ne veruju!

*

Život je u stvari veoma predvidljiv;
na kraju se svede na sve ono što nismo ni sanjali,
da se može zbiti.

*

Pričamo priče,
koje ćemo zaboraviti;
pričamo priče
i gledamo se,
ne videći nikog,
ne znajući za sebe.

Sedimo,
i pričamo,
jedni bez druge možemo;
sedimo,
i čutimo,
što više reči
muk je jači.

Pričamo i čutimo,
čutimo i pričamo;
priči nikad kraja,
ni započeli je nismo!

31.XII.2008. лета Господњег

To što smo se rodili ne dokazuje da smo živi, već da nas je zadesilo.
To što ćemo upoznati smrt ne znači da ćemo biti mtrvi, već da nismo imali izbora.
Religije greše što hoće da spašavaju čoveka.
Njemu ne treba Bog da bi se spasio, već da bi se opravdao.

*

Volim kada me strefi patnja.
Tako bar znam da nisam sam.
Makar u sebi.

*

Sva duhovnost ovoga sveta razapeta je između mudrosti krda i spoznaje pojedinca.
To što jesmo i ovako nema nikakvoga smisla: nama stalno izmiće, drugi to i ne primečuju.
Da li je i ko ume zavoleti sebe, a da nije zamrzo svet?

*

Takvi smo mi Srbi,
tuđe nas dupe
uvek s(v)rbi!

30.XII.2008. лета Господњег

Kako starimo sve teže podnosimo Nove godine.
Možda zato što starimo ...

*

Kada smo bili mladi, za Novu godinu, 
nismo imali dovoljno samo novaca
i viška slobodnog prostora.
Danas samo to imamo.
P.S. Dok nam na vrata
 banke ne zakucaju.

*

Da je Bog bio muško
proveo bi se kao Adam.
Da je bio žensko,
njemu Adam ne bih ni bio potreban.

*

Samo žena ume da dodirne.
Muškarac - da ne prečuti.

16.X.2008. лета Господњег

Volim Beograd.
Onakvog kakav nikada nije bio. (Даље)

14.X.2008. лета Господњег

Rad je od majmuna stvorio čoveka, da bi čovek u očima majmuna postao majmun.
Nije problem u majmunu.
Njemu i ovako ne treba niti gazda niti sindikat da bi podmirio svoju fiziologiju.
Ne treba mu ni istina niti laž da bi bio srećan; on nema predstavu da Bog postoji i da se bez njega može živeti.
Pa ipak ne bih da sam majmun - nikada nisam umeo da izađem na kraj sa njima.

*

Ne plašim se da ću izgubiti bitku;
bojim se da niko samnom neće započeti rat.

*

Odustao sam od svega što nisam ni započeo, prepustio sam drugima što nisam imao;
biću što ne opraštam ostalima i otići ću kao da me nije ni bilo.
Čik ne budi ja, u očima svojim.

01.X.2008. лета Господњег

Protiv smo korupcije dok nam ne ponude mito ili nas ne prime preko reda.
Navikli smo se na to, da se drugačije i ne znamo ponašati.
Zato sam protiv ulaska u Evropsku uniju.
Kome je potrebno menjati se, kada je već dve trećine Srbije, zašlo u drugu polovinu života.

*

Srbima ne trebaju Turci da bi bili raja.
Mi smo to i bez Turaka.
Da mi je da nas opet stave u okove, možda bih od nas neko opet bio Srbin iz Vukovih pesama.
Ja sam samo tamo pronašao Srbe.

*

Ne boli me što su njihovi uvek na vlasti, a naši u opoziciji.
Već što bih i ja začas bio njihov, da je, kao što nije, i mene usrećilo.

30.IX.2008. лета Господњег

Hladno je; ali oko srca.
Nema ko da ga ubode.
Čak ga i ja ne čujem dok kuca.
Predivno je, kad te u ovoj jesenjoj noći, greje dah jedine.

*

Prihvatamo tuđa pravila ubeđujući druge da po njima žive.
Kad nas takva sreća unesreći, menjamo sve u životu pod uslovom da ne odustanemo od svojih iliuzija.
I kada nas Smrt zaskoči, nećemo biti drugačiji.

*

Ne bojim se Smrti.
Bojim se da Smrti nema.
I da jesmo, i kad nismo!

25.IX.2008. лета Господњег

Mnogi naši umetnici umiru nepriznati i odbačeni, kao stvaraoci.
Naravno, to je tragedija naše sredine; jer takvi kreativci, pošto su uglavnom lenji i kukavni, nemaju nikada vremena da završe sve ono što su započeli, već su veoma uspešni kao kreatori javnoga mnenja.
Zato nas ne treba čuditi što se umetniku kod nas zavidi na slavi, a niko ih ne podkrada kao stvaraoce.