Петак, Март 02, 2007
2.III. 2007. године Господње
Јуче сам срео свог старог познаника. Све време ме је убеђивао како одавде по сваку цену треба отићи - откако се нисмо срели све је чинио како би се овде што снажније укоренио.
Чуо сам се и са својим старим познаником који живи са оне стране баре. Много му је лепше него мени - платио је са свим оним што ће ми пречутати када се видимо следећи пут.
Тако ти је то са животом у овом сивом граду ког су упорно рушили, не сравнавши га никад до краја, и градећи га већ 10 миленијума, неутврдивши га ни данас: у њему су само дођоши староседеоци, већина његових житеља живе свуда сем у њему, а и сви који су отишли, када се у њему врате, носталгични су за оним одакле су дошли.
Јер Србин ужива да због овог града, у овоме граду пати, убеђен да ће моћи наћи овај град у сваком делу света, поготово када му позивни број не почиње са 011.
*
Највећа неправда која се може десити једном Србину: да упркос себи остане Србин.
*
Постоје пет типа Србина:
Србин - Србенда: његов разлог постојања је да рађа друге Србине.
Србин - Потурица: клет му је усуд да се родио тамо где ће да умре и ако се целог живота спремао само то да не уради, а најчешће се јавља међу најпаметнијим Србима.
Србин - Турчин: теран жељом да заборави себе, не тако је ретко је међу Несрбима баш због тога успешан.
Србин - Православац: и у себи самом је мањина, а основни је разлог да претходна три типа у опште постоје.
И Србин који је има нешто од свих претходних по мало: проклет и себи, и другима, па збуњен како да њега то баш снађе, а ни родити се није хтео.
HUh pazi to je vrlo tesko pitanje za svakog coveka.. realno svakom coveku je najbolje da bude tamo gde je rodjen, gde mu je familija i drugoi i gde se ne oseca nelagodno (naravno to ne bi trebaqlo nigde ali eto ne zivimo u savrsenom svetu).. cesto sam razmisljao da li je stvarno resenje za mene da odem negde preko bare daleko.. ne sumnjam u sebe za toliko da se ne bi snasao sa parama... ali nisam siguran da bih se i pored svih para sveta mogao osecati ovako kao kod nas.. Ne kazem da dobrih ljudi nema u americi ili negde tamo daleko... I ne kazem da su Srbi dobar narod (uopste i nisu) .. ali valjda moja psiha pozitivno reaguje na ono sto je godinama ugradjivanu u nju pa znam sigurno da bi mi nedostajalo suvise... Ja sam vise za varijantu da putujemo mozda i preko bar i sto vise da viidmo svet.. ali da HQ (bazu) ostavimo ovde... :) Ipak.. principi i ljudi su generalno svuda isti.. svuda ima i dobrih i losih i podmitljivih i nesposobnih i genijalaca i muzicara i sanjara... Mislim ako bas hoces lovu mozes to i ovde.. mozda je malo teze.. ali ne vidim da je potrebno i u americi da se rade mnogo lepse stvari da bi stigao do neke love... Uhaj ovo se isuvise oduzi... ali ono. za sada ostajemo ovde.. ali ono ko zna.. uvek moze da mi pukne film i promenim nesto cisto iz zeza :) poz!!