Сурови

14.I.2009. лета Господњег

Kad bi svi lagali kao muški polni organ,
ceo svet bio govorio istinu.

*

Sve svoje laži sakrićemo u istine,
da bi smo slagali sebe;
drugi, ni sebi ne veruju!

*

Život je u stvari veoma predvidljiv;
na kraju se svede na sve ono što nismo ni sanjali,
da se može zbiti.

*

Pričamo priče,
koje ćemo zaboraviti;
pričamo priče
i gledamo se,
ne videći nikog,
ne znajući za sebe.

Sedimo,
i pričamo,
jedni bez druge možemo;
sedimo,
i čutimo,
što više reči
muk je jači.

Pričamo i čutimo,
čutimo i pričamo;
priči nikad kraja,
ni započeli je nismo!

12.IX.2008. лета Господњег

Tvoja se sudbina rešava:
ništa se ne dešava.

*

Najlepša je Srbija gde u njoj ne žive njeni žitelji.
Tu je svojim prisustvom nismo stigli isprljati.
Nama ne trebaju drugi da bi smo bili krivi.
Oni su nam potrebni da bi smo se iskupili, očistili i vratili sebi;
jer od drugih ne stignemo u svojim mislima, snovima i željama
budemo u sebi sa sobom.

*

A trebalo je tako malo da bi smo imali tako mnogo.
Nedostaje nam jedino da u nepoverenje poverenje nemamo.

*

Budimo realni: mi smo irealni! 
 

17. VII. 2007. године Господње

Ne dozvolite da to što ste u pravu čini vas nesrećnim.
Često nam se sreća osmehnula baš zato što smo bili kadri da budemo u zabludi.
P.S. Zar mislite da je postojao neko koje bio u stanju da zavoli vas, a da nije bio i pomalo zaveden.

*

Tamo gde zavlada ljudsko pravo Božja pravda postaje suvišna.
Na tome se zasniva snaga i moć uspešne države i tuga njenih žitelja.

*

Mudrost je mudra težeći da bude savršena.
Život ispadne uvek ipak nekako nedovršen, baš kada imamo savršena rešenja za sve naše probleme.
Kako to lepo zvuči, a još lakše zaboravlja kada smo glupi. 

24. II. 2007. године Господње

Слушао сам данашње вести.
Плаче ми се због судбе најпоштенијег – кука што нема власт, јер му једино то не достаје да би ја постао попут њега; засмејава ме глуп –никако не уме да сиђе са власти иако су га паметни већ одавно научили како се то ради, убедивши га да га једино могу заменити они; док ме плаше жене – хтеле би и туђим синовима бити мајке, поготово ако још никог нису родиле.

Питам се само да ли су исте вести и наши дедови слушали када су тврдоглаво остајали исти попут својих дедова, уверени да је то највећи иметак који предају својим унуцима, од рођења научених да су очеви својим оцима.   

23. II. 2007. године Господње

Данас ће се неко смејати, неко плакати, можда пљескати или тешити, а неко неће ни знати, ни хтети да са овим претходним буде у било какав додир или у везу доведен.

Такав је живот: сви смо ту јер да будемо други, да смо другде нисмо били кадри.
Само кад бисмо се због тога смејали себи, ради другог заплакали, не бисмо себи пљескали, и другог тешили што нисмо они који знају, хоће да мимо њих пролази све, чак и они сами.

*

Када данас лажете сетите се да су јуче и вас лагали говорећи вам истине.
Нека вам је за утеху, лаж је најискренија истина свих оних што не лажу сами себе.

*

Чудно је да жене највише обожавају мушкарце који су заљубљени у своје неуспехе.
Син, супруг или брат, љубавник, шеф или туђи муж, то им је свеједно, важно им је једино да оног кога они воле, друге жене презиру, и о томе чуте.

*

Не брините, паметни вам завиде што нису глупљи од вас.

12. II. 2007. године Господње

Неко је јутрос опсовао, јер је устао да би радио за неког.
Неко је такође у исти час то исто урадио, сетио се својим устајањем коме све даје хлеб.
А неко је све то чуо и пријавио их Богу, да самога себе не би тужио Њему, јер ко они неспособан да је.
И све ће се то исто сутра поновити – од тога нам спаса нема!!!

* 

Мртви се не буне, они на (са) уснама живих мудро чуте; то ниједном живом још дато није.
То знају и све кукавице овога света па ипак дан започињу, и на спавање крећу са стихом у срцу: „Сутра ћу, јер је тако боље“.
Ех, да ми је бити глуп, кад мудрујем, па да научим чутати – ваљда ће ме неко тад чути.