Четвртак, Јул 19, 2007
19. VII. 2007. године Господње
Pristao sam na sve ono što nisam mogao izbeći, nazivajući to slobodom.
Strah je moja uteha i uporište svih mojih istina.
Samo kada bi znao od čega i koga se ja to bojim?
*
Prošla su stara dobra vremena u kojma je umetnik imao svoga policajca ili cenzora.
Sada smo prepušteni sami sebi, da same sebe proganjamo.
Samo kada bi imalo šta učutati, koga ugušiti!
*
Svaka reć moja
Svaka reć moja, dodir pogled,
dah koji gubim, nemir mi čutnje,
svaka pesma moja, ispovedanje,
misao mudra klovna mi ugled;
sve sam to ja : vika, buka za Tobom,
da se u Tebi osetim sobom,
u utrobi razapet Ti budem,
u krv i meso Tvoje uteknem.
Slobodu pristajanja i slobodu nepristajanja ponekad vežem za ono predodređeno. Da li je iz straha ili radi opravdanja, e to ne znam.
