Четвртак, Април 12, 2007
12.IV. 2007. године Господње
Živimo kao da smrti nema, no ona vreba i kad-tad nas dočeka; pa ipak, ne užasava me što ću umreti, od besmrtnosti sam predstrašen.
Neću valjda večno biti osuđen na sebe bez prava na pomilovanje.
*
Ne tražite od žena da vas razumeju, one žive da bi vas spasile.
Od Eve su to naučile.
Muškarcu samo preostaje, slično Adamu, da ih u to me isprati.
Za razliku od Boga, njemu nikada nije data prilika da ne poveruje u ženu - uvek mu je bila i biće pred očima.
*
Nekada je bila Srbija podeljena na republikance i monarhiste, komuniste i demokrate, naprednjake i tradicionaliste, na Grobare i Cigane.
Danas nije podeljena.
Ne postoji ništa više vredno zbog čega bi se delila.
Ovo o smrti
Da li objavljujes negde nesto? Sasvim slucajno sam naletela na blog i izvanredan je!
Samo ovde objavljujem svoje radove. Od 10. VII. opet ću svakodnevno ispisivati svoj blog.
P.S. Hvala na komentaru. Godi kad si primecen zbog onog sto nosis u sebi.
