Недеља, Јул 19, 2009
19.VII.2009. лета Господњег
Посвећено једној музи,
која ме опет из мртвих подигла!
Болујем.
Хвала Богу опет сам жив!
*
Неухватљива је
Када ходи,
дах ми застајкује,
када прича,
тутњи у ушима срце,
у њеним очима
слобода је моја,
у мени је она,
неухватљива је.
Она је храбра,
и кад' је тужна плаче,
мушкарце воли
и презире жене,
она је насмејана
и бол не крије,
спашава свет
и бежи од себе.
И кад' спавам
у срцу ми будна,
сва моја мудрост
лудост ми тада,
када је не видим,
ја сам слеп за сваког,
када је не чујем,
ја не чујем никог.
Она је лепа
како ниједна није,
многи од ње радост просе,
она је жена
од крви и меса,
да додирује додирнута
обожава да је.
Па, ипак чутим,
да је не повредим
стално се бојим,
и мисли ми дивљају
у грудима вриште,
да је,
варам са собом
то одавно зна,
па, ипак чути,
у осмеху,
са сузом сва!
*
Бол
Бол, мира ми не даје,
срце јој откључати не знам,
радост њен да јесам.
А бићу:
Веран мачор, џукела умиљата,
свиња уредна пристојан мајмун,
лав праведан суптилан слон,
благодарна змија кукавица храбра,
ма, и са Богом бит' ћу на ти,
само да сам јој осмех,
мисао луда!
И:
Стићи ћу метак намењен другом,
избројати стопалом пут до Сунца,
у морским планинама пронаћи себе,
убедити песнике да је немир свима,
само да јој у срцу право славан будем!
Па, ипак:
Бол ми још не даје мира,
што ће због мене бити тужна,
међу свим женама у песми једина!
*
Горда песма
Идем ногама туђим,
гледам очима страним,
чујем као да сам глув,
себи самом због себе сам гост;
и нека благодаран јесам,
међ' милијардама једини жив.
Са ђукцима жеђ у бари гасим,
са пацовима глад на стрвини ситим,
и ништа ме не може убити!
О, Боже, да мудраци знају,
како се осећам сад,
сви бих своју одбацили сујету,
горди би били као што сам ја!
Hvala bogu da si ziv, možemo čitati ove divne pesme :)
Veliki pozdrav!
