Понедељак, Јул 27, 2009
27.VII.2009. лета Господњег
Љубав
Да ли је љубав када те одбаци она коју волиш,
да у мраку напуштен самога себе једеш;
да лије љубав када дрхтиш, патиш,
самоме себи тамница најгора;
када самога себе разапињеш,
разапет њеном тишином,
без права на жалбу ради свих греха
које ниси починио, осуђујеш се,
када Бога молиш и проклињеш у исто време.
Да ли је љубав
када оној коју волиш бол наносиш,
не умеш јој прићи, радост бити,
када плачеш и смејеш се,
проклињеш и благосиљаш,
све то радиш у истом трену;
када си у другој, а водиш љубав
с оном која баш то од тебе неће,
када ти је радост туга,
а за миловања си у Недођији.
Да ли је љубав када си самоме себи недоступан,
пред њом до досаде огољен,
са роком трајања до њеног позива;
када се питаш а немаш одговор ни на једно питање
и молиш се, а није ти услишена ниједна молитва,
када више стрепиш од тишине
срџбе се њене надајући.
Да ли ико недирнут може волети,
ко је остављен, кога нису хтели,
икада волео,
да ли је љубав када мериш све својом тугом
захтевајући правду:
да си њена срећа, немир и јецај!
Да ли ...?
Да ли ...?
На то можеш ми само ти одговорити,
ја се могу само надати
да ћу од Бога измолити радост;
да пљујем на туђу срећу,
урлајући да за срећу не треба заслуге имати,
да не покушавам више жене разумети
како би ме оне успеле преживети,
и да се надам да ћеш свуда бити,
а да сам ја у Теби,
плод утробе Твоје!
Teška pesma, ali sa toliko moćnih delova o kojima treba razmisliti više puta...Bravo!
"када си у другој, а водиш љубав
с оном која баш то од тебе неће,
када ти је радост туга,
а за миловања си у Недођији."
