12. II. 2007. године Господње
Неко је јутрос опсовао, јер је устао да би радио за неког.
Неко је такође у исти час то исто урадио, сетио се својим устајањем коме све даје хлеб.
А неко је све то чуо и пријавио их Богу, да самога себе не би тужио Њему, јер ко они неспособан да је.
И све ће се то исто сутра поновити – од тога нам спаса нема!!!
*
Мртви се не буне, они на (са) уснама живих мудро чуте; то ниједном живом још дато није.
То знају и све кукавице овога света па ипак дан започињу, и на спавање крећу са стихом у срцу: „Сутра ћу, јер је тако боље“.
Ех, да ми је бити глуп, кад мудрујем, па да научим чутати – ваљда ће ме неко тад чути.
