6.X. 2007. године Господње
Bežeći od zla postali smo nespososobni za dobro.
Polako, kako među ljudima jedna po jedna iščezava granica, tako, umesto da smo bliži jedni drugima, sada kada manje tajni ima među nama, postajemo sve više tuđi i suvišni - prvo sami sebima, a onda i drugima.
Čudno je to, što održavanje života radi samoga života - izvan koga nema života - najviše upropašćuje život.
I ako je zlo, zlo, i u njemu nema dobroga, te svako ko misli drugačije priziva da u njemu, kroz njega, zlo zli, bez zla začas se izgubi potreba za dobrotom, i život se ubarušti.
A tada spoznaja - da dobro nema alternativu - često stigne kasno u životu, koji je već odavno postao odumiranje na rate, puko otalavanje radi rada creva.
*
Što duže pričali o vama, sve će više kazati o sebi; niko nije sposoban znati drugog, negoli što stane u dva pisana reda.
Samo kada bi prvo lice jednine slušalo prvo lice jednine, kada govori ostalim licima jednine i množine, možda bi se najzad zainteresovalo za sebe, u sebi.
*
Sve nepravde ovoga sveta nećeme opravdati kada stanem pred ogledalom.
To, ko sam, i šta sam, samog sebe sam osudio!
