28. II. 2007. године Господње
Прецењујете себе: премало је људи којима је стало до вас, да би вас мрзели. Зато потцените себе: превише сте паметни себи, да не бисте били глупи за друге.
И не заборавите да и треће лице множине осуђује вас са трећим лицем множине, убеђено да је само прво лице једнине у праву.
*
Лако је бити паметан самоме себи, много је теже бити осредан и то поднети, поготово када су тога други свесни.
Још лакше је туђу грешку мудро не пречутити, поготово када се упорно потврђује личним примером.
Али је најлакше је то све у другом и трећем лицу приметити са надом да ће се за то од другог примити хвала, него ли покушати, у тишини, да се не буде себи патетичан.
*
Прихвати себе,
буди неко други;
једино ће те
тако препознати.
И лав је пред
стеном мрав,
још једна пролазна
под Сунцем тренутност.
Упознај себе,
неоткривајући ништа,
одавно си поновљен.
И орао што
небеса пара,
сутра је црву храна!
26. II. 2007. године Господње
Добро јутро Београде!
Време је да се сетиш све што си спавањем хтео заборавити.
Сви који волите себе пустите да и то други учине за вас - можда ће вас мање искварити.
И сви ви који презирете себе замолите друге да вас у томе замене - начиће се већ неко ко ће вас због тога заволети.
Данас је и онако понедаљак, дан због кога нам је пресела недеља.
Зато неочајавајте, увек ће испасти неко ко од вас рђавије ради, без обзира шта да сте започели.
*
Јуче, размишљајући о себи завапио сам: „Боже одустао сам од Тебе; сада Ти не дижи руке од мене, јер шта нам друго преостаје.”
Данас, гледавши оног кога треба да молим закључујем: „Постао сам све што сам хтео да моји непријатељи буду, и то им нисам опростио.”
А сутра ћу о свему томе да чутим знајући: да сам се плашио оних који се нису мене бојали, жудећи да од мене сви стрепе.
Одувек ту није било тајни: живот песника коме су жене порази започиње и завршава се на длановима.
Све остало су патетичне лажи на којим велике истине почивају!
*
Велике истине нуде се малим људима који незнају шта ће с њима.
Није то ништа чудно: ни велики људи не умеју изаћи на крај са малим лажима.
Добро је што је то тако.
То филозофијом чини досадном, свакодневницу прихватљивом.
Иначе би свако све знао жудећи да се убије.
*
Бити уметник, а радостан, исходи на крају патетично стваралаштво.
Бити филозоф, а успешан, на крају се завршава медиокритетством.
Зато ме јако чуди што не постоји скоро ниједан уметник, нити филозоф, који свој живот није проћердао да свет учини срећнијим и бољим.
Да стварно, сујета је најмаштовитији део моје личности; и то ми годи!
25. II. 2007. године Господње
Ујутру када устанеш прво пољуби своју супругу; чим је још са тобом опрашта ти више него што ћеш ти икада себи.
Преко дана за тренутак каткад застани, и поразговарај у мислима пар минута са њом; не брини се, она je засигурно урадила то пре тебе.
И увече када легнеш испричај јој најдивније лажи; живећи са тобом научила је да се од истине неможе утећи.
Можда ћеш онда, пре него што заспиш, најзад схватити зашто дечаци никада не плачу!
*
Брак је као пријатељство – дуже траје када се уме чутати и брже пуца ако се више пречуткује.
Брак је и политици сличан – васпитаваш се да туђе поразе славиш као своје победе.
И брак је све оно што нисте хтели знати, а тражили су да их о томе учите.
Да вас утешим, и ја ванбрачан, то исто од себе подносим.
24. II. 2007. године Господње
Слушао сам данашње вести.
Плаче ми се због судбе најпоштенијег – кука што нема власт, јер му једино то не достаје да би ја постао попут њега; засмејава ме глуп –никако не уме да сиђе са власти иако су га паметни већ одавно научили како се то ради, убедивши га да га једино могу заменити они; док ме плаше жене – хтеле би и туђим синовима бити мајке, поготово ако још никог нису родиле.
Питам се само да ли су исте вести и наши дедови слушали када су тврдоглаво остајали исти попут својих дедова, уверени да је то највећи иметак који предају својим унуцима, од рођења научених да су очеви својим оцима.
*Све што сам сањао да постанем, већ су били други.
Све што сам хтео написати, моглo се код других прочитати.
И када сам први пут љубио, неко други је био љубав.
Теши ме само да као други нисам стигао никада упропастити себе. Први су већ то за мене, ко зна како, урадили.
15. II. 2007. године Господње
Добро јутро свима који сте кренули на спавање, и не брините се за нас који се тек сада будимо: већ ћемо наћи начина да за вас преко дана будемо будни.
Ма колико будемо покушавали да смо у праву, а увек је неко плаћен да за нас то буде, стално ћемо бити неспособни да погрешимо, упорни у исправљању оног што се није дало никада искривити.
Ни ваше нам спавање неће помоћи да у томе одустанемо.
Зато пријатно вам спавањe, свима вама који сте сада ушли у кревет, надам се да ће те пожелети да и за нас преко дана грешите.
*
Данас се једна жена пожалила мушкарцу да је имала много љубавника, али да је још није нико учинио да се осећа целим својим бићем женом, са великим Ж.
Мушкарац јој истога часа позва код себе, нудећи јој да му од сутра ујутру сваки дан чисти тањире и пегла кошуље.
Жена се згранула губећи даха, и мушкарац повера да је искрена. Сутра се неће видети, тражећи и један, и други, другог у другоме.
