21.IX. 2007. године Господње
Na današnji dan u jednom malom mestu, (Lavor), na jugu Francuske, gde protiče reka Agu, pre dvesta osamdeset i šest godina, ništa se nije desilo vredno što bi bilo ikada ispričano ili zapisano.
To ne znači da se neće nekome negde nešto vredno desiti sutra, što neće biti samo puki istorijski podatak koji skuplja arhivsku prašinu, bez koga bi, i da se nije desilo, sve bilo isto.
Da li ćemo u životu biti kao brza hrana koja protrći kroz crevo, ipak katkad zavisi i od nas samih.
Dovoljno je za početak setiti se da posle smrti popravnog nema.
*
Svaki put kada počnemo pljuvati po političarima setimo se, da za razliku od nas, oni su uspeli sebe da prodaju i od toga da lepo žive.
Bolje bi bilo, i za njih, i za nas, da ih uvek hvalimo, ubeđujući ih da su sve ono što bismo voleli da smo mi sami.
Možda će nam tada poverovati, te početi po našim hvalama da žive, kada već mi nismo u stanju da imamo sve one vrline, zbog koji smo besni, kada ih nemaju oni.
*
U pravu je jer je jači; da li pesnicama ili rečima, to je već stvar forme, a ne suštine.
20.IX. 2007. године Господње
Godi nam bog: čiju nemoć osećamo!
*
Ne postoji reč zbog koje bi umro, živeo punim plučima.
Samo puko otaljavanje fiziologije, statistike radi, dok se ne postane arhivski podatak.
*
Najdivniji dar, koji možemo podariti nama dragoj osobi, jesmo mi sami.
Međutim, vreme često prethodnu rečenicu svede na običnu sentimentalnu patetiku.
Ne zato što je neko bio kriv, već što se niko nije potrudio da to bude.
Zaboravljamo da na svet dolazimo sa bukom, a napuštamo ga u tišini.
19. IX. 2007. године Господње
Kad se seljak ocipeli smrad gospodskih nogu dopire daleko.
*
Glupo je da mudrost bude obavezna za nemudre.
Njima je dovoljna glupost da su mudri.
Zbog toga su za čovečanstvo bili najdestruktivni oni pokreti koji su od svakoga čoveka zahtevali da bude bolji nego što jeste.
Mudrost nije nikada bila tekovina celoga ljudskoga roda, već samo namerna apokalipsa pojedinca, kome je život kazna koja nema alternativu.
*
Ne tražite od svojih neprijatelja da su pametniji od vas.
Njihovi gnevi nisu plod smišljene pakosti, već samo stihijski postupci, čiji će koreni ostati im tajnu koju nikada nisu ni pokušali odgonetnuti.
Biti predmet nečije mržnje je blagoslov kojim je retko ko obdaren.
18. IX. 2007. године Господње
Istina nije istina, sve dok nije lična.
*
Čudno, kako starimo sve razumnije nam izgleda da smo u tuđim očima ono, što u sebi preziremo, kada su u pitanju drugi.
Možda zato, što smo sve manje kadri da budemo dostojni nečije mržnje.
*
Varamo se da će nas zaoibići ono što nas nije zaobišlo; retki su oni kojima život nije ponavljanje jedne te iste greške.
Ni opšte istine o ljudskome rodu neće nam pomoći da sebe ubedimo, da lične laži nisu naše jedine istine.
Prošlost je neumoljiva: nikada se ne vraća prisiljavajući nas da je iznova iživimo.
13.IX. 2007. године Господње
U Srbiji očevi bi da vladaju, ali da ne donose odluke; majke bi da donose odluke, no da ne vladaju.
Njihova deca bi, i da vladaju, i da donose odluke.
Dedama i babama samo preostaje ubedjenje da nikada nisu bili unuci, deca svojoj deci.
10.IX. 2007. године Господње
Smrt je laž bez koje je istina samo ne proverena vest.
*
Potreban nam je rat.
Ne zato što je bolji od mira, već da bi nakon njega, bar neko vreme, bili u stanju da u miru uživamo u miru.
*
Ko je lav najbolje zna mrav kada se oseti mravom.
U malodušnošću potlačenih leži najjaća obest moćnih, i nad tim ne treba kukati, da ne bi giljotine i gulazi obesmislili svaku suzu odbačenog i neutešenog.
Svaki život je i onako konačan, te svako odustajanje od onoga od čega se odustalo, pomaže da se budućnost ne doživi kao kazna.
Samo kada bi to bila istina dok se stoji pred lavom, mrav ne bi ni trebao boga - da celom svetu bude vrag; - dovoljno bi bilo da za lava ne postoji, pa da se najzad ne oseti mravom.
3.IX. 2007. године Господње
Ono sam:što je opstati dopustilo vreme.
*
Ne zaboravi da među Oni je i tvoje Ja, a da je Ti, jedino Ja koje potvrđeno da postoji u jednini.
A to što u meni jesi, da li si Ti, ili si i Ti Ja, ili si neko treći koji nikome ne pripada, izmicajući svakome licu jednine i množine.
Neznam, niti ću znati, ali te ni Smrt neće poreći!
*
Životinje od rođenja uče svoje potomke kako mogu što pre opstati sami.
U Srbiji roditelji se baš toga najviše plaše: da nisu više deca svojoj deci.
Ne zato što odbijaju izaći iz puberteta, već što se u njega neće nikada vratiti.
A to boli: izgubiti sve izgovore da izgovor ne bude razlog životu!
24. VIII. 2007. године Господње
Ništa nam više nije sveto.
Ne umemo više ni mrzeti.
I Đavo je od nas digao ruke.
Ostaje nam jedino sačekati da postanemo crvima hrana.
P.S. A šta kada nas i oni ispovrate gde ćemo sa tada denuti; iz materinske p...e se još se niko nije vraćao nazad na Zemlju.
*
Da nije laži o čemu bismo razgovarali.
Tišina u srcu se ne da očutati.
Sva ta raznolika buka oko nas ustvari je ponavljanje jednoga te istog tona: „Ja, ... ja, ... i samo ja, a da j od ja upoznao nisam.
Eh, da nam je progovoriti na tuđim usnama, možda bi i čuli katkad sebe, sebe otkrili sebi!
*
Mnogi od nas obožavaju Boga sve dok nije Bog; dobri su pošto im nije data prilika da budu zli; i srećni su jer više nemaju ni hrabrosti ni srca za nesreću.
A to što smo još živi to je samo posledica toga što je vreme subjektivno i relativno - za žive smo odavno mrtvi!
21.VIII. 2007. године Господње
To što si nevin
ne oslobođate krivice što nisi kriv!
*
Neki put samo dragi Bog može me voleti.
To ne znači da drugi trebaju odustati od toga da mi se gade.
*
Najveći protivnik SAD-a je SAD.
To ne povlači sa sobom da moje Ja meni nije najljuči neprijatelj.
No, i ako Amerika pored svih svojih umova ne može da izađe na kraj sa Amerikom, kako li ću tek ja proći sa svojim Ja.
Sujeta se mnogima obila o glavu, ali baš što na moju da se svali tuđa gordost, kad nisam sposoban ni za sujetu.
Da li zato kad ne bi bio Amerika, ne bi ni osećao da u tuđim očima postojim.
10.VIII. 2007. године Господње
Žene nisu bića sa druge planete; to ih muškarci opterećeni sobom prave Marsovcima.
*
Ne tražite od žene da vas razume, da vas ne bi prestala voleti.
Dovoljno je da ne pamti više nego što vi zaboravljate, pa da vašem braku ništa ne fali.
*
Nije neka mudrost biti u pravu, već da zbog toga drugi ne bude kriv.
9. VIII. 2007. године Господње
Možeš na silu nekome nešto oteti, dati mu nikada.
Zato su se i revolucije dizale: ne zato što su vladari bili tirani, već što su hteli da otimačinu preoblikuju i preimenuju u milost.
Bili su u zabludi.
Ljudi ne očekuju da im se vlast sviđa, već samo da poštuje samu sebe - da dosledno sprovodi zakone i uredbe koje je donela polazeći od svojih koristoljubivih interesa, jer svi se mi, i grozimo i plašimo, kada država sebi sama upada u usta.
*
Sve što ste hteli znati o sebi, a ne znate pitajte druge.
Sve što vam budu kazali da ste, poverujte samo u ono što vam ne budu rekli da jeste.
To je zato što mi pričajući o drugome ispovedavamo sebe, izostavljajući ono što je neko drugi, a što bi smo hteli biti, intimno ubeđeni da samo to nekako nikako ne uspevamo postići.
Zato nas i tuđe mane tako jako bole.
*
Teško je voleti druge kada upoznamo sebe i ne mrzeti sopstvo kada nam je sve što drugo strano.
Razapeti smo između znanja koje gordi i nesaznavanja što nas primitivizuje.
Ostaje nam jedino sačekati smrt: da nam osmisli život i obesmisli posmrtnost.
27. VII. 2007. године Господње
Žene!
I andjelima ste oproštajni greh!
*
Ako hoćeš biti bogat moraš:
a) imati ideju kako ćeš postati bogat;
b) biti uveren da tu ideju možeš sprovesti jedino ti;
c) verovati da bez obzira na sve tvoje neuspehe baš tebe Bog izabrao da si bogat;
d) i biti sposoban spavati samo dva do četiri sata dnevno.
Ako hoćeš da si bogat ne smeš:
a) raditi za drugoga;
b) želeti biti neko drugi;
c) zaboraviti drugome što si sebi oprostio;
d) i zaradjivati za život radeći fizički posao.
A ako na kraju sve to znaš i nisi bogat, nikada to nećeš postati; bolje budi ono što od tebe traže drugi!
*
Postoje hiljade puteva i na desetine ciljeva; niti isti put istim ciljevima vodi, niti različiti putevi na različita mesta dovode.
Računaju se samo pristigli; ostali: na putu su, ili su zalutali.
25. VII. 2007. године Господње
Eh, ti Srbi!
Uvek ih nešto svrbi:
baš tamo gde se češaju drugi!
*
To što mi je dobro ne znači da zbog toga neće drugome presesti.
Nekako, na ovim prostorima uvek se najsladje lumpuje na tudj račun.
Ako ne sada i ovde, a kada će?
Neka se za bolje sutra brinu oni koji će biti sutra, kada bi da su bolji, meni i ovo prosečno odgovara danas - samo da je odmah, i da neznam da je moglo biti bolje.
Zato pamet u glavu: kada ti je dobro nek ti dobro bude, a ako će zbog toga trnuti drugome zubi neka se sam sa time izbori!
P.S. Nekako mi samo jedno nije jasno: zašto baš meni da svi ispadnu zubi, a da slatko okusio nisam.
*
Nije mi laž, što je laž, smučila život, već to što ipak nije bila puka fraza.
To najbolje znaju sve one žene koje obljubio nisam, a sa njima, u njima sam se budi ne dodaknut bivajući.
24. VII. 2007. године Господње
Istina koja ne zaboli zabole će još više kada postane laž koja nema alternativu.
*
Singidunum kojeg obožavam susrećem u knjigama; čim sklopim korice Sivigrad briše tragove Beograda.
Volim ovaj grad jer u Srbiji ne postoji nijedan grad koji bi mu bio zamena u bilo čemu.
Svi koji su hteli i mogli pobeći od njega otišli su noseći ga u sebi, svi oni koji su ostali najčešće nisu se ni uselili u njemu - i posle trećeg, četvrtog kolena Beogradjani su žitelji onih mesta iz kojih su njihovi preci prispeli u Beograd.
Zato se ne selim iz njega: nisam hrabar da podnesem odlazak koji ništa ne menja, niti da tudje Crnograde svojim prisustvom beligradim.
*
Tvoj smeh
Tvoj smeh je zarazan
ja mu se predajem
Tvoj pogled je hladan
ja mu se odajem
Drugu dodirujem
dodirujem Tebe
drugoj sebe dajem
dajem Tebi sebe
Tvoj smeh je zarazan
drugu dodirujem
Tvoj pogled je hladan
drugoj sebe dajem
ja joj se predajem
Tebi sav odajem.
23.VII. 2007. године Господње
Sinoć smo zaspali ubedjeni da „od sutra ću ...” biti naša java.
Danas ćemo slično mantri ponavljati „još samo ovo, pa ću početi ...”
A večeras ćemo bar biti toliko hrabri da neće mo zaspati uveravajući sebe da možemo biti bolji nego što smo bili juče.
P.S To nas ne oslobodja odgovornosti da od drugih ne zahtevamo da danas budu kao što ćemo mi biti „sutra”.
*
Ne ljubim ja Tebe.
Ja samo volim da volim Tebe.
*
Kao po pravilu pametni, kada su mladi, puni su opravdane srdžbe i razumljivog besa, jer uvek se nadje neki kreten koji svojim mediokritetstvom, kukavičlukom i zavišću „zabiberuje im čorbu”.
No, još češće ti isti pametni, kada ostare, uzimaju za mudrost da su nekome kreteni.
To je od pamtiveka tako.
Za ovo postoji samo dva leka : Bog i Smrt.
A Bog je sve, samo ne prisutan u našim životima.
