Субота, Септембар 13, 2008
13.IX.2008. лета Господњег
Kriv sam, jer su mi drugi za sve moje poraze krivi.
Da se zbog toga greha pokajem - ne vredi.
Nikada sebi neću oprostiti što zbog krivice drugih oproštaj tražim.
Jedino mi ostaje čekati: da nečekano dočekujem.
*
Nema ljubavi bez bola; tek u odlasku možemo osetiti slast prisutnosti.
Ali odlasci potraju par trena, a živi se decenijama.
*
Nijedna soboda nije dostojna prezira, osim ostvarene slobode.
Ko se još seća na javi sna.
Zar nije nedirnuta žena jedino biće zbog kojeg se gubi dah, i misli se zbunjuju grmeći u duši, svodeći mudraca na glupog Avgusta.
Ko mi ne veruje neka čita žitija filozofa i pesnika.
Ja nisam razumio pa molim Cicilly da mi objasni putem maila o čemu se radi :). Ne kažem da je neshvatljivo, ali meni nije pošlo za rukom da povežem. Treba razmišljati, a meni to sad i ne ide. Živio!
Surovi, privukoše me tvoja razmišljanja, duboka su, nakon nekoliko čitanja otkrivaju pun smisao.
predivno....
