Сурови

Музе

Одлазе,
остављају ме саму,
осуђују,
на све пристајем
да ме не оставе,
бежим да ми нису близу,
требам некога ко ме не треба.

Одлазе,
увек су ту,
знају ме,
странкиња сам
не могу побећи,
горе недодирујући ме,
требам некога ко ме не треба.

Исто име
два тела,
страх им је судбина;
можда зато
што су жена!

Туга

У грудима туга,
бол,
избрисана, избрисан,
странци,
без права на блискост,
у грудима туга,
мук.

Дан за даном дан један,
изговор разлог да се живи,
оправда све,
љубав је апстракна рећ
без додира,
дан за даном
ноћ дуга.

Чутим, чути,
између Недођија,
леђа као лице,
сусрет без сусрета,
истина као лаж,
чутим, чути,
чутња је бука.

У мислима авет
без трунке меса,
без дирања, хладна,
из магле у маглу,
осмех без гласа,
у мислима авет,
огољена до костију.

У грудима туга,
дан за даном,
чутим, чути,
у мислима авет,
мук,
ноћ је свуда,
чутња је бука,
огољена до костију!

Опраштај

Љубав си,
топлина,
у мислима слика,
име ти одзвања,
жеља да си ту груди притиска,
додир,
тишина,
распаљује те,
чине те живим.

Љубав си,
постојиш,
има те,
примечена,
радост си,
волиш!

Љубав си,
волиш,
волиш,
љубав си,
само да потраје,
навика ниси,
гори сагори,
живи диши
и опраштај!