21.I.2009. лета Господњег
Nismo mi na njih kivni što su oni nepravedni,
već što nam nije dato:
da se za njihovu poziciju izborimo;
o tome možemo samo sanjati!
*
Ne tražim od ljude na vlasti da me vole;
dovoljno je da me zaborave.
*
Ljudi dolaze i odlaze u našim životima;
i mi dalje ostajemo: stranci sebi samima.
*
Ljubav se gubi,
il' je ni bilo nije;
samo strah da se ne bude sam,
u noći nedirnut avetima daan.
Osmeh nam srca zatvara,
muk je razgovor najiskreniji,
i dalje ne odustajemo:
izgovor je razlog da se živi.
Sve naše priče,
ponovljene katastrofe,
već danas za svim žalimo,
što nam sutra stiže.
Ljubav se gubi,
il' je ni bilo nije;
samo strah da se ne bude sam,
u noći nedirnut avetima daan,
opstaje.
