Сурови

Nismo mi na njih kivni što su oni nepravedni,
već što nam nije dato:
da se za njihovu poziciju izborimo;
o tome možemo samo sanjati!

Ne tražim od ljude na vlasti da me vole;
dovoljno je da me zaborave.

Ljudi dolaze i odlaze u našim životima;
i mi dalje ostajemo: stranci sebi samima.

Ljubav se gubi,
il' je ni bilo nije;
samo strah da se ne bude sam,
u noći nedirnut avetima daan.

Osmeh nam srca zatvara,
muk je razgovor najiskreniji,
i dalje ne odustajemo:
izgovor je razlog da se živi.

Sve naše priče,
ponovljene katastrofe,
već danas za svim žalimo,
što nam sutra stiže.

Ljubav se gubi,
il' je ni bilo nije;
samo strah da se ne bude sam,
u noći nedirnut avetima daan,
opstaje.

Ljudi volite se!
Ljubav je jedina prevara,
gde prevareni dobija!

Žena!
Nerazjašljiva tajna;
prvi i poslednji mit u istoriji.
Samo za muškarca.

Ljubav!
Prelepa reč koju svakodnevnica,
začas spere.

Žena bi da je u pravu,
ali da muškarac odluči.

Mi ne verujemo u bajke.
Odrasli smo ljudi.
Mi samo verujemo u tuđe laži,
koje smo prisvojili.
Nisu bolje prošle ni naše laži,
kad su u pitanju drugi.

Još nisam upoznao mrava koji je uživao u životu,
niti cvrčka koji je umro odbačen od gladi.
Možda su zato bajke,
bajke.

Oni bi da menjaju sve,
da ne promene ništa;
oni bi da menjaju svakog,
da ne promene sebe.

Oni već danas,
u naše bolje sutra,
žive!

Siromašni imaju potrebe,
a bogati strasti.
Na tome se zasniva
pravda života.

Da bi postali ono što bi ste hteli da jeste,
budite makar ono što mislite da ste!

Kad bi svi lagali kao muški polni organ,
ceo svet bio govorio istinu.

Sve svoje laži sakrićemo u istine,
da bi smo slagali sebe;
drugi, ni sebi ne veruju!

Život je u stvari veoma predvidljiv;
na kraju se svede na sve ono što nismo ni sanjali,
da se može zbiti.

Pričamo priče,
koje ćemo zaboraviti;
pričamo priče
i gledamo se,
ne videći nikog,
ne znajući za sebe.

Sedimo,
i pričamo,
jedni bez druge možemo;
sedimo,
i čutimo,
što više reči
muk je jači.

Pričamo i čutimo,
čutimo i pričamo;
priči nikad kraja,
ni započeli je nismo!