30.IX.2008. лета Господњег
Hladno je; ali oko srca.
Nema ko da ga ubode.
Čak ga i ja ne čujem dok kuca.
Predivno je, kad te u ovoj jesenjoj noći, greje dah jedine.
*
Prihvatamo tuđa pravila ubeđujući druge da po njima žive.
Kad nas takva sreća unesreći, menjamo sve u životu pod uslovom da ne odustanemo od svojih iliuzija.
I kada nas Smrt zaskoči, nećemo biti drugačiji.
*
Ne bojim se Smrti.
Bojim se da Smrti nema.
I da jesmo, i kad nismo!
25.IX.2008. лета Господњег
Mnogi naši umetnici umiru nepriznati i odbačeni, kao stvaraoci.
Naravno, to je tragedija naše sredine; jer takvi kreativci, pošto su uglavnom lenji i kukavni, nemaju nikada vremena da završe sve ono što su započeli, već su veoma uspešni kao kreatori javnoga mnenja.
Zato nas ne treba čuditi što se umetniku kod nas zavidi na slavi, a niko ih ne podkrada kao stvaraoce.
*
Sve moje priče ispričao drugi;
moje je samo to da zabeležim,
ubeđen da me neće niko ispričati.
*
Svaka reč bez koje se može suvišna je.
Da je makar tako s ljudima, možda bi onda upoznali sebe.
Ovako, nikada reći dosta, i ljudi premalo da bi se sa Ja, na ja bilo.
22.IX.2008. лета Господњег
Imaš posao, imaš kola,
imaš stan, imaš vikendicu,
imaš ženu, imaš decu,
vrati ljubavnicu!
Makar da te poseduje,
ona ne mora.
*
Savremeni brak se ne raspada, samo sve više nestaju vrednosti na čemu se on ranije zasnivao.
Današnja porodica pretvorila se u puko otaljavanje tradicije radi; i neće proći mnogo, a da se ne zatraži od države (ili od velikih korporacija) da genetskim putem pravi i do punolestva podiže ljudske potomke.
To ne mora biti tako loše; naprotiv: država će dobijati državljane (ili korporacija zaposlanike) po svojoj meri, a pojedincu više neće najbliži biti krivi za sve njegove poraze i malodušnosti.
Samo mi jedno, tada, neće biti jasno: kome ćemo biti potrebni, kada sebi samima budemo dovoljni?
P.S Što će đav'lu duše, koje ni predstave nemaju, da se mogu prodati!
*
Sve laži ovoga sveta,
sa istinom započinju!
20.IX.2008. лета Господњег
Htedoh smo mi ali ne dadoše Turci; to će nas pravdati još pesto godina.
A to što Turci imaju čistije javne wc-je od nas, i zato su nam krivi Turci.
Ko im je kriv što svoj gad za sobom kad tad počiste. (Даље)
19.IX.2008. лета Господњег
Ne možeš samoga sebe od sebe spasiti.
I u Nedođiji ćeš pronaći samoga sebe.
Kada bi smo znali koliko nas laži iskreno otvaraju pred drugima,
istinom bi nam bila pretrpana usta.
*
Za sve moje greške,
krivi su drugi;
jer da nije tako,
mrzeti ne bi umeo.
A tako je prijatno zlobiti,
sve dok me ne zaboli,
da mi spasa nema!
*
Sve što htedoh,
on urade,
sve što sanjah,
on prožive;
gde tu ima pravde,
da mu se dade,
ono što se od mene
ni oteti moglo nije!
*
Lepota će me spasiti:
sa istinom na usnama,
dobrotom u srcu
i zaspalom Njenom glavom
na mojim grudima.
17.IX.2008. лета Господњег
Nagradiće me na nebu sa onim što mi ne daju na Zemlji
- reće, i diže sebe i druge u vazduh.
Čik ne poveruj da nije u pravu.
P.S. Bih ja, ali da me ne dižu sa tla!
*
Znati Boga, a ne upoznati ga, izgleda mi kao da me neko poznaje preko tuđih usana.
Ali ko može da je sa Bogom na ti.
Ako samo to Bog može, zar onda ne izgleda da je Bog najveći egoista.
Da Boga pronađem: Bože pomozi mi!
*
Život je tako predvidljiv:
onakav je, kakav je rečeno da neće biti.
13.IX.2008. лета Господњег
Kriv sam, jer su mi drugi za sve moje poraze krivi.
Da se zbog toga greha pokajem - ne vredi.
Nikada sebi neću oprostiti što zbog krivice drugih oproštaj tražim.
Jedino mi ostaje čekati: da nečekano dočekujem.
*
Nema ljubavi bez bola; tek u odlasku možemo osetiti slast prisutnosti.
Ali odlasci potraju par trena, a živi se decenijama.
*
Nijedna soboda nije dostojna prezira, osim ostvarene slobode.
Ko se još seća na javi sna.
Zar nije nedirnuta žena jedino biće zbog kojeg se gubi dah, i misli se zbunjuju grmeći u duši, svodeći mudraca na glupog Avgusta.
Ko mi ne veruje neka čita žitija filozofa i pesnika.
12.IX.2008. лета Господњег
Tvoja se sudbina rešava:
ništa se ne dešava.
*
Najlepša je Srbija gde u njoj ne žive njeni žitelji.
Tu je svojim prisustvom nismo stigli isprljati.
Nama ne trebaju drugi da bi smo bili krivi.
Oni su nam potrebni da bi smo se iskupili, očistili i vratili sebi;
jer od drugih ne stignemo u svojim mislima, snovima i željama
budemo u sebi sa sobom.
*
A trebalo je tako malo da bi smo imali tako mnogo.
Nedostaje nam jedino da u nepoverenje poverenje nemamo.
*
Budimo realni: mi smo irealni!
11/09/2008. leta Gospodnjeg
Sjaši Kurta da uzjaše Kurta; ma koliko Kurti bilo, samo jedan Kurta jaše.
*
Laž je da je Srba malo.
Samo danas se još zovu:
Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci,
Albanci, Makedonci;
i sam mili Bog još zna samo kako.
To što samo Srbima Srbi moraju dokazivati da su Srbi,
pokazuje da ova tvrdnja nije šovinistička.
*
Život nam se desio bez prava da na njega ne pristanemo.
Toga se treba setiti kada se od njega opraštamo.
I onako, već po pravilu, neko drugi naš život za nas proživi.
