21.IX. 2007. године Господње
Na današnji dan u jednom malom mestu, (Lavor), na jugu Francuske, gde protiče reka Agu, pre dvesta osamdeset i šest godina, ništa se nije desilo vredno što bi bilo ikada ispričano ili zapisano.
To ne znači da se neće nekome negde nešto vredno desiti sutra, što neće biti samo puki istorijski podatak koji skuplja arhivsku prašinu, bez koga bi, i da se nije desilo, sve bilo isto.
Da li ćemo u životu biti kao brza hrana koja protrći kroz crevo, ipak katkad zavisi i od nas samih.
Dovoljno je za početak setiti se da posle smrti popravnog nema.
*
Svaki put kada počnemo pljuvati po političarima setimo se, da za razliku od nas, oni su uspeli sebe da prodaju i od toga da lepo žive.
Bolje bi bilo, i za njih, i za nas, da ih uvek hvalimo, ubeđujući ih da su sve ono što bismo voleli da smo mi sami.
Možda će nam tada poverovati, te početi po našim hvalama da žive, kada već mi nismo u stanju da imamo sve one vrline, zbog koji smo besni, kada ih nemaju oni.
*
U pravu je jer je jači; da li pesnicama ili rečima, to je već stvar forme, a ne suštine.
