28.IX. 2007. године Господње
Da bi neki narod u povesti bio neko bez koga se ne može pisati istorija, mora u sebi gajiti osećaj uzvišenosti i izabranosti, u odnosu na druge narode.
Po tom pitanju smo mi, Srbi kao narod, veoma čudni.
Niti smo neko ko živi da bi sobom oblikovao druge, niti se mirimo da smo po obrascu nekog drugog - starozavetni smo narod koji ni juče ne pamti.
Zato se ne trebi ni bojati, da ćemo ulaskom u Evropsku uniju, postati kao i oni.
Neće se ni oni posrbiti.
Sve će i dalje biti isto: Srbin će i dalje biti Srbin, u inat Srbinu, baš kada se najmanje oseti Srbinom!
*
Blagosloveni su oni koji mogu pljuvati po drugome, ubedjeni da ne pljuju po sebi.
Ne zato što im i njihove mržnje ne mogu nauditi, već što popljuvanom navodnjavaju vrline.
*
Budala, samo budali, nije budala!
27.IX. 2007. године Господње
Dovoljno je da pogledate u svoju ličnu kartu,
pa da vas budala opet spopadne.
*
Ako ga ne podnosite,
u sebi ga ne nosite.
*
Ko ste?
Ni vi ne znate;
a taman li će drugi znati.
Ostavite Bogu da se sa tim nosi;
ako je Bog Bog,
i bez vas će s’ vama na kraj izaći!
26.IX. 2007. године Господње
Kada bi znao onoliko koliko ne verujem, i verovao onoliko koliko neznam, možda ne bi bljutavom bio bljutav.
Voleti sebe kao što se voli bližnji, muka je posle svakog dodira sa samim sobom.
Da li onda mogu zaboraviti sebi: sve ono što sam oprostio drugome?
*
To što jesam, voleo bi da juče bio nisam, da sutra to neću biti.
No, danas, ponovljeno sutra što se juče zbilo, jedino danas što danas danas mi je.
Kamo pobeći, a da se u novu bežaniju ne pobegne, samome ja, ja ne bude!
*
Zablude su istine, koje još nije opovrgao niko.
25.IX. 2007. године Господње
Između nas i njih je provalija.
Oni vladaju.
Koja strana to želi prenebegnuti povest je surovo kažnjava.
Dobro je da su sa druge strane.
Dokle su, što dalje od nas, dotle će njihove mržnje ostati samo njihove.
Svi koji misle drugačije, već su, ko zna kako, prešli na njihovu stranu.
*
Mnogi koji su otišli od nas, jer im nismo oprostili što su uspešniji, dočekali su, da tamo gde su stigli, ne prašta im se neuspeh.
To nas boli više nego njih.
Ne zato što nam je neugodno biti u pravu, kada je u pitanju procena nečijih kvaliteta, već zato što znamo da tek mi nemamo šta tražiti van svoje sredine, u kojoj su jedino: goriji od nas bolji.
*
Tamo gde nema života, tu su reči da ga izmisle!
21.IX. 2007. године Господње
Na današnji dan u jednom malom mestu, (Lavor), na jugu Francuske, gde protiče reka Agu, pre dvesta osamdeset i šest godina, ništa se nije desilo vredno što bi bilo ikada ispričano ili zapisano.
To ne znači da se neće nekome negde nešto vredno desiti sutra, što neće biti samo puki istorijski podatak koji skuplja arhivsku prašinu, bez koga bi, i da se nije desilo, sve bilo isto.
Da li ćemo u životu biti kao brza hrana koja protrći kroz crevo, ipak katkad zavisi i od nas samih.
Dovoljno je za početak setiti se da posle smrti popravnog nema.
*
Svaki put kada počnemo pljuvati po političarima setimo se, da za razliku od nas, oni su uspeli sebe da prodaju i od toga da lepo žive.
Bolje bi bilo, i za njih, i za nas, da ih uvek hvalimo, ubeđujući ih da su sve ono što bismo voleli da smo mi sami.
Možda će nam tada poverovati, te početi po našim hvalama da žive, kada već mi nismo u stanju da imamo sve one vrline, zbog koji smo besni, kada ih nemaju oni.
*
U pravu je jer je jači; da li pesnicama ili rečima, to je već stvar forme, a ne suštine.
20.IX. 2007. године Господње
Godi nam bog: čiju nemoć osećamo!
*
Ne postoji reč zbog koje bi umro, živeo punim plučima.
Samo puko otaljavanje fiziologije, statistike radi, dok se ne postane arhivski podatak.
*
Najdivniji dar, koji možemo podariti nama dragoj osobi, jesmo mi sami.
Međutim, vreme često prethodnu rečenicu svede na običnu sentimentalnu patetiku.
Ne zato što je neko bio kriv, već što se niko nije potrudio da to bude.
Zaboravljamo da na svet dolazimo sa bukom, a napuštamo ga u tišini.
19. IX. 2007. године Господње
Kad se seljak ocipeli smrad gospodskih nogu dopire daleko.
*
Glupo je da mudrost bude obavezna za nemudre.
Njima je dovoljna glupost da su mudri.
Zbog toga su za čovečanstvo bili najdestruktivni oni pokreti koji su od svakoga čoveka zahtevali da bude bolji nego što jeste.
Mudrost nije nikada bila tekovina celoga ljudskoga roda, već samo namerna apokalipsa pojedinca, kome je život kazna koja nema alternativu.
*
Ne tražite od svojih neprijatelja da su pametniji od vas.
Njihovi gnevi nisu plod smišljene pakosti, već samo stihijski postupci, čiji će koreni ostati im tajnu koju nikada nisu ni pokušali odgonetnuti.
Biti predmet nečije mržnje je blagoslov kojim je retko ko obdaren.
18. IX. 2007. године Господње
Istina nije istina, sve dok nije lična.
*
Čudno, kako starimo sve razumnije nam izgleda da smo u tuđim očima ono, što u sebi preziremo, kada su u pitanju drugi.
Možda zato, što smo sve manje kadri da budemo dostojni nečije mržnje.
*
Varamo se da će nas zaoibići ono što nas nije zaobišlo; retki su oni kojima život nije ponavljanje jedne te iste greške.
Ni opšte istine o ljudskome rodu neće nam pomoći da sebe ubedimo, da lične laži nisu naše jedine istine.
Prošlost je neumoljiva: nikada se ne vraća prisiljavajući nas da je iznova iživimo.
13.IX. 2007. године Господње
U Srbiji očevi bi da vladaju, ali da ne donose odluke; majke bi da donose odluke, no da ne vladaju.
Njihova deca bi, i da vladaju, i da donose odluke.
Dedama i babama samo preostaje ubedjenje da nikada nisu bili unuci, deca svojoj deci.
10.IX. 2007. године Господње
Smrt je laž bez koje je istina samo ne proverena vest.
*
Potreban nam je rat.
Ne zato što je bolji od mira, već da bi nakon njega, bar neko vreme, bili u stanju da u miru uživamo u miru.
*
Ko je lav najbolje zna mrav kada se oseti mravom.
U malodušnošću potlačenih leži najjaća obest moćnih, i nad tim ne treba kukati, da ne bi giljotine i gulazi obesmislili svaku suzu odbačenog i neutešenog.
Svaki život je i onako konačan, te svako odustajanje od onoga od čega se odustalo, pomaže da se budućnost ne doživi kao kazna.
Samo kada bi to bila istina dok se stoji pred lavom, mrav ne bi ni trebao boga - da celom svetu bude vrag; - dovoljno bi bilo da za lava ne postoji, pa da se najzad ne oseti mravom.
3.IX. 2007. године Господње
Ono sam:što je opstati dopustilo vreme.
*
Ne zaboravi da među Oni je i tvoje Ja, a da je Ti, jedino Ja koje potvrđeno da postoji u jednini.
A to što u meni jesi, da li si Ti, ili si i Ti Ja, ili si neko treći koji nikome ne pripada, izmicajući svakome licu jednine i množine.
Neznam, niti ću znati, ali te ni Smrt neće poreći!
*
Životinje od rođenja uče svoje potomke kako mogu što pre opstati sami.
U Srbiji roditelji se baš toga najviše plaše: da nisu više deca svojoj deci.
Ne zato što odbijaju izaći iz puberteta, već što se u njega neće nikada vratiti.
A to boli: izgubiti sve izgovore da izgovor ne bude razlog životu!
