24. VIII. 2007. године Господње
Ništa nam više nije sveto.
Ne umemo više ni mrzeti.
I Đavo je od nas digao ruke.
Ostaje nam jedino sačekati da postanemo crvima hrana.
P.S. A šta kada nas i oni ispovrate gde ćemo sa tada denuti; iz materinske p...e se još se niko nije vraćao nazad na Zemlju.
*
Da nije laži o čemu bismo razgovarali.
Tišina u srcu se ne da očutati.
Sva ta raznolika buka oko nas ustvari je ponavljanje jednoga te istog tona: „Ja, ... ja, ... i samo ja, a da j od ja upoznao nisam.
Eh, da nam je progovoriti na tuđim usnama, možda bi i čuli katkad sebe, sebe otkrili sebi!
*
Mnogi od nas obožavaju Boga sve dok nije Bog; dobri su pošto im nije data prilika da budu zli; i srećni su jer više nemaju ni hrabrosti ni srca za nesreću.
A to što smo još živi to je samo posledica toga što je vreme subjektivno i relativno - za žive smo odavno mrtvi!
